Seleme ibn Dinar je rekao: “Ono što bi voleo da imaš sa sobom na Ahiretu, pripremi na dunjaluku, a ono što ne želiš da nosiš na Ahiretu, ostavi na dunjaluku.” Ova mudra izreka naglašava važnost pravilnog ponašanja na ovom svetu kako bismo bili spremni za onaj svet.
Ibnul-Kajjim je bio upitan kako čovek može razlikovati blagodat (ni’met) od kušnje (fitne) kada Allah podari neku blagodat. Odgovorio je: “Ako te dobro koje ti je Allah dao približava Allahu, onda je to blagodat, a ako te udaljava od Allaha, onda je to kušnja.” Ova pouka nam pomaže da prepoznamo pravu prirodu darova koje dobijamo i da ih koristimo na način koji nas približava Allahu.
Šejh Ibn Usejmin je tumačeći suru El-Felek rekao da su sihr i zavidnost postali rasprostranjeni među ljudima zbog nemarnosti prema Allahu i slabog poverenja (tevekula) u Njega, kao i zbog nedostatka prakticiranja šerijatskih zikrova (virdova). Šerijatski zikrovi su neprobojna zaštita za vjernike, ali mnogi muslimani ih ne znaju, ili ih ne praktikuju ispravno. Da muslimani prakticiraju propisane zikrove, bili bi zaštićeni od mnogih zala.
Jedan pobožnjak je rekao: “Ako vidiš da te je Allah uputio na prijatelje koji ti pomažu u dobru, znaj da ti Allah želi dobro. Ako te Allah uputi na učenje dove, znaj da ti želi dati ono što tražiš. Ako te Allah uputi na zikr, znaj da te On voli, a kada te Allah zavoli, učini te ponosnim, učvrsti te na istini, pomogne te i uslišava tvoje dove.”
Učenjaci iz prvih generacija su upitani kako su uspeli da ustraju na istini i da im stanje bude uvek dobro. Odgovorili su: “Mi smo izvršavali mustehabe (pohvalne stvari i ibadete) kao da su farzovi (obavezujuća djela), a ostavljali smo mekruhe kao da su harami, pa je naše stanje ostalo dobro.”
Jednom pobožnjaku je postavljeno pitanje kako se nosi sa samoćom i kako sabura u takvom stanju. Odgovorio je: “Ja nikada nisam sâm, jer je sa mnom moj Gospodar. Kad hoću da On meni govori, uzmem Kur’an i učim, a kad hoću da ja sa Njim razgovaram, klanjam dva rekata namaza.”
Jedan musliman je upitao svog prijatelja u čemu je tajna smirenosti njegovog srca, a on mu je odgovorio: “Otkako sam spoznao Allaha, dž.š., nije mi došlo nikakvo dobro a da nakon toga nisam abdestio i klanjao dva rekata zahvale Allahu, dž.š., i nije me snašlo nikakvo iskušenje a da nisam abdestio i klanjao dva rekata tražeći od Allaha da mi podari sabur. Nikada se nisam dvoumio između dve stvari a da nisam abdestio i klanjao dva rekata istihara-namaza, moleći Allaha da me uputi na ono što je dobro za mene. Tako se moj život odvija između zahvalnosti (šukra), strpljivosti (sabura) i dove.”
