Ispovijest Majke Šehida: Tuga i Smirenje
Sinoć sam bio kod svog učenika, dobrog Envera, da učim akiku njegovoj tek rođenoj kćerkici. Allah neka je čuva i svima im podari hajr i Svoju zaštitu. Nakon akike, Enver me zamolio da obiđemo njegovu staru nanu koja živi pored njih u svojoj kućici. S radošću sam prihvatio i otišao kod nje. Njegova stara majka, nana, je majka šehida, kojem je na kraju rata na Treskavici granata eksplodirala pod nogama.
Imao je 25 godina. Bio je čestit insan. Pričaju kako nije htio da ubere dvije jabuke s grane za majku, jer vlasnik te kuće nije bio tu. Bilo je to u ratu. Brat ga je, takvog raznesenog, u kolicima spustio s Treskavice u Sarajevo i kroz Tunel provukao. Allah mu najljepši Džennet dao!
Njegova stara majka bila je zabrinuta da njen sin šehid Hasan nije u Džennetu, jer je slušala na TV Igman hadis u kojem se šehid pita za koga se borio, a on kaže za Allaha, pa mu se rekne da to nije istina i bude bačen u Džehennem. Enver me zamolio da nešto kažem u vezi toga, a i ona je sama nekoliko puta govorila da me zovnu i o tome pitaju. Nakon akike, prešli smo kod nje. Enverova mama, Enver i ja. Zatekli smo je kako se sprema da klanja jaciju. Sjeo sam pored nje, pitao za zdravlje, pa sam je pitao da li je nešto muči. Onda mi je ispričala svoju brigu.
Rekao sam joj da se ne sikira, jer Uzvišeni Allah je rekao da su šehidi živi, oni su kod Allaha, opskrbljeni i veseli zbog onoga što im je Allah dao od Svoje dobrote. Allah tako kaže u Kur’anu, a to je najvažnije. Objasnio sam joj da se hadis koji je čula ne odnosi na naše šehide, već na one koji su se borili izvan svoje domovine zbog različitih interesa i koji su se pretvarali da to rade u ime Allaha (rialuk).
Mi koji smo se ovdje na svom topraku branili, svoju vjeru, domovinu, svoje kuće i porodice, svi koji su ovdje izginuli u ime Allaha su šehidi, Allah da ih piše kao takve, amin. Rekao sam joj da ću Uredništvu TV Igman (evo, ovim putem to radim) reći da takve hadise i poruke ne emitiraju, jer zbunjuju svijet i šehidske majke.
“Tvoj je Hasan u Džennetu, draga majka, nemoj se brinuti!”, rekao sam joj na kraju. Vidio sam da joj je bilo lakše, kao da joj je teret s leđa skinut. Kaže da nije prestajala plakati zbog toga, pa je počela odvajati od svoje penzije da skupi pare za svog Hasana da neko ode na hadž. Rekao sam joj da se ne pati i odvaja od svoje crkavice, on ima svoju šehidsku deredžu kod Allaha i lijepi Džennet, amin, inšaallah.
Na kraju sam je zagrlio i poljubio kao svoju majku. Enver i ja smo otišli na jaciju u džamiju. Učio sam ajete o šehidima i mislio o našim šehidskim majkama, Allah ih u najljepšem Džennetu sastavio sa svojom djecom.
Amin.
Podijelite Ovu Priču
Preuzeto sa profila: Muhamed Velić Podijelite ovaj članak
