“Prije braka nismo pokretali temu budućih finansija, bila sam mlada i naivna, imam dobar posao, svoj auto, naslijeđene njive od dede koje rentam, i mislila sam da ulazim u “zajednicu” zvanu brak.
Kupili smo stan, na otplaćivanje na pola i već u prvoj godini braka to na pola pod uticajem njegove majke je eskaliralo.
Gospođa se bojala da joj ne iskorištavam sina. Iako mi je bilo teško da postanem “cicija” i striktno se držim tog pola pola da on ukapira da to nije normalno.
Na drugoj godišnjici braka došao je do zaključka da ja obnavljam moju garderobu i obuću a njemu ne kupim ništa i da su mu sve čarape, gaće i majice iscjepane i da nema ni lijepih novih majica.
Nije ukapirao šta je problem, NJEGOV sav novac je davao bratu i majci, nije imao čak ni crni fond, crkao mu je auto jer nije uradio servis….ispala je svađa i da sam ja ovakva, onakva, iz interesa i proračunata i razvodimo se.
Bačene 2 godine, ali nemamo djecu i čitav život je predamnom. Jesam naivna kad volim, ali budala nisam.”
(Izvor: Ispovesti.com)
