U Donjoj Jablanici dogodila se katastrofa koja je, nažalost, bila očekivana. Godinama su se upozoravali stručnjaci na rizike i moguće posledice klimatskih promena, a jedan od najistaknutijih među njima je akademik Muriz Spahić, stručnjak iz oblasti hidrologije i geografije. On je osnivač Udruženja geografa BiH i bivši dekan Prirodno-matematičkog fakulteta UNSA. U razgovoru za Večernji list, Spahić objašnjava ozbiljne rizike koji prete ne samo Donjoj Jablanici, već i širem području, ukazujući na kritične tačke koje bi mogle doživeti slične sudbine.
Gornji sliv reke Neretve predstavlja posebno zabrinjavajuću tačku zbog velikog broja hidroelektrana. Prema rečima akademika Spahića, sve hidrotehničke aktivnosti u ovom delu mogu biti izuzetno preteće za naselja duž doline Neretve, koja se prostire sve do njenog ušća u Jadransko more. Zamislimo scenario u kojem bi se, u vrlo kratkom periodu, u slivu reke Neretve oslobodila polugodišnja prosečna količina padavina. Takva situacija bi mogla izazvati kataklizmu koja bi imala razarajući učinak na naselja u dolini.
Spahić upozorava na mogućnost sličnih problema kao što je projekat Gornji horizonti, gde se planira preusmeravanje vode iz krških polja prema Trebišnjici. Ističe da su bujične poplave poznate i pre deset godina, kada su zabeležene razorne posledice u Željeznom polju. Klimatske promene su nesumnjivo deo problema, ali nisu jedini uzrok.
Za mnoge ljude, kada nedostaje aktuelnih tema, klimatske promene postaju centralna tačka diskusije. Međutim, prema Spahiću, te promene su samo jedan od uzroka prirodnih katastrofa. Analize klimatskih promena pokazuju porast temperatura i promene u vremenskim ciklusima, što podstiče brze i ekstremne promene u vremenskim uslovima.
Na terenu se takođe provodi kriminalističko istraživanje kako bi se utvrdilo da li je kamenolom doprineo velikom broju žrtava u Jablanici. U delu oko Jablanice, kanjon Neretve se odlikuje velikim padovima, a prisustvo kamenoloma može uticati na bujične procese. U drugim mestima, poput Komadinovog vrela, zabeleženi su slični problemi, što ukazuje na kompleksnost uzroka poplava.
Uprkos evidentnim opasnostima, Spahić izražava zabrinutost zbog nedovoljnog znanja stanovništva, posebno onih koji donose odluke o prostornom planiranju. Njegovo iskustvo pokazuje da se može uraditi mnogo kako bi se smanjili rizici od prirodnih nepogoda. Na primer, podizanje svesti o prirodnim sistemima i njihovom funkcionisanju može biti ključno.
Bujične poplave mogu nastati usled različitih faktora, kao što su zagušenja uzrokovana otpadom. Voda akumulirana na takvim mestima može dovesti do erozije, stvarajući opasnost po naselja. Brze i kataklizmične poplave mogu se javiti usled nagomilavanja otpada i smanjenja prirodne vegetacije koja bi inače mogla pomoći u regulaciji protoka vode.
Kako bi se sprečili slični događaji, Spahić ističe potrebu za stručnjacima iz oblasti prostornog planiranja koji bi mogli da deluju na lokalnom nivou. On je na fakultetu uveo poseban smer za obrazovanje takvih stručnjaka, smatrajući da je to pravi korak prema smanjenju rizika od budućih katastrofa.
U zaključku, katastrofa u Donjoj Jablanici trebala bi da bude alarm za sve nas. Naša neadekvatna adaptacija na klimatske promene, zajedno sa neprocenjivim znanjem koje se mora implementirati u sistem prostornog planiranja, predstavljaju ključne korake ka očuvanju ljudskih života i imovine. S obzirom na sve navedeno, važno je da se svi uključimo u proces promene i potrudimo se da izvučemo pouke iz ove tragične situacije prenosi telegraf.rs
