Izrada Prednacrta pravilnika o rezervnom sastavu Oružanih snaga Bosne i Hercegovine predstavlja konkretan institucionalni odgovor Ministarstva odbrane BiH na aktuelna političko-bezbjednosna previranja, s posebnim osvrtom na novonastalu dinamiku u entitetu RS. Radionica koja je održana u Domu OS BiH od 8. do 10. jula okupila je ključne stručnjake i predstavnike relevantnih institucija s ciljem definisanja jasnog okvira za funkcionisanje i eventualnu aktivaciju rezervnog sastava.
Inicijativa za uspostavljanje rezervnog sastava dobila je značajan zamah nakon što je ministar odbrane BiH potpisao konceptualni dokument koji otvara prostor za operativno i pravno uređivanje ove komponente u okviru Oružanih snaga BiH. Time je otvorena mogućnost da se u institucionalnim okvirima odgovori na sve izraženiju potrebu za fleksibilnijim i efikasnijim kapacitetima u oblasti odbrane, naročito u kontekstu sve češćih izazova unutrašnje stabilnosti.
Tokom radionice, članovi Radne grupe analizirali su više različitih opcija, vodeći se postojećom zakonodavnom regulativom koja se odnosi na oblast odbrane i oružanih snaga. Posebna pažnja posvećena je finansijskoj izvodljivosti predloženih rješenja, s ciljem da se pronađe opcija koja je ekonomski najodrživija, ali istovremeno i funkcionalno pouzdana. Na osnovu tih analiza, pripremljen je Prednacrt pravilnika, koji će naredno biti upućen na razmatranje unutar Ministarstva odbrane, kao i Zajedničkom štabu OS BiH.
Važno je istaći da je proces izrade ovog dokumenta praćen i od strane predstavnika NATO štaba u Sarajevu, što ukazuje na međunarodni interes za očuvanje stabilnosti i reformskih procesa unutar sistema odbrane BiH. Prisustvo NATO stručnjaka može se tumačiti kao signal podrške institucionalnim naporima u jačanju kapaciteta OS BiH, ali i kao vid nadzora da se reformski zahvati sprovode u skladu s važećim međunarodnim standardima.
Drugi dan radionice dodatno je dobio na značaju kada se učesnicima pridružio generalmajor Mirsad Ahmić, zamjenik načelnika Zajedničkog štaba OSBiH za resurse. Njegovo prisustvo i otvorena podrška radu Radne grupe predstavljaju važan moralni i institucionalni oslonac procesu. U svom obraćanju, general Ahmić je istakao da je formiranje rezervnog sastava od presudne važnosti za stratešku fleksibilnost i sigurnosnu otpornost Oružanih snaga.
Organizaciono vođstvo radionice bilo je povjereno brigadiru Harisu Gaziću, šefu Odsjeka za strukturu i organizaciju OS BiH, koji je ujedno predsjedavao Radnom grupom. Ured za odnose s javnošću Ministarstva odbrane BiH istakao je da je proces protekao u duhu profesionalizma i posvećenosti, naglašavajući konstruktivnu atmosferu u kojoj su učesnici zajednički radili na važnom dokumentu koji može imati dugoročan značaj.
U kontekstu trenutnih političkih tenzija u zemlji, koje uključuju i najave paralelnih struktura iz entiteta Republika Srpska, jasno je da donošenje ovakvog pravilnika ima stratešku i simboličku težinu. S obzirom na to da koncept rezervnog sastava omogućava angažman dodatnog kadra u slučajevima krize, elementarne nepogode ili vojne prijetnje, njegova uspostava može poslužiti kao garancija da će država imati institucionalnu sposobnost za brzo i koordinisano djelovanje.
Ovaj potez Ministarstva odbrane BiH dolazi u trenutku kada se sve više govori o potrebi za ojačavanjem državnih institucija, ali i kada se često osporava njihova funkcionalnost. Time se šalje poruka da unutar sistema i dalje postoje mehanizmi odgovora i organizovane reakcije na sve veće izazove. U tom smislu, ovaj pravilnik ne predstavlja samo tehnički dokument, već i pokazatelj političke volje da se očuva vojna neutralnost i jedinstvena struktura OS BiH u skladu sa zakonskim okvirom.
U narednim sedmicama očekuje se da Prednacrt bude analiziran i komentiran od strane nadležnih organa, te eventualno dopunjen i finaliziran. Ako bude usvojen, to će označiti prvi konkretan korak ka ponovnom uvođenju rezervnog sastava nakon više od jedne decenije, čime bi OS BiH dobile mogućnost da u kriznim trenucima mobilišu dodatne ljudske resurse.
Dugoročno gledano, implementacija rezervnog sastava mogla bi imati višestruke koristi, među kojima se izdvajaju:
-
povećanje operativne sposobnosti oružanih snaga;
-
ojačavanje civilno-vojne saradnje u vanrednim situacijama;
-
obnavljanje povjerenja građana u državne institucije.
U vrijeme kada je povjerenje u političke i institucionalne strukture često narušeno, ovakvi potezi predstavljaju važne korake ka jačanju stabilnosti, sigurnosti i povjerenja u državne mehanizme. Rezervni sastav tako postaje ne samo tehničko već i simboličko oružje u borbi za očuvanje suvereniteta i pravnog poretka BiH.
