U Bosni i Hercegovini ponovo se zaoštrava politička situacija, a centralna tema poslednjih dana jeste francusko-nemački non-paper koji predlaže uvođenje sankcija Republici Srpskoj, kao i finansijsku izolaciju ovog entiteta. Iako se radi o neobavezujućem dokumentu, njegov uticaj i poruke izazvali su brojne reakcije i zabrinutost među domaćim političarima i stručnjacima. Non-paper koji stiže iz najuticajnijih evropskih centara moći predstavlja jasnu poruku da dalja kriza u zemlji neće proći bez posledica, posebno za one koji su, kako navode, odgovorni za urušavanje ustavnog poretka Bosne i Hercegovine.
U samom dokumentu ističu se ključni ciljevi koji su usmereni na:
-
ukidanje neustavnih zakona koje je donela vlast Republike Srpske,
-
povlačenje nacrta novog ustava ovog entiteta,
-
povratak u okvir Dejtonskog mirovnog sporazuma,
-
obustavu finansijske podrške EU projektima u RS,
-
sankcionisanje pojedinaca iz rukovodstva entiteta,
-
insistiranje na evropskim integracijama Bosne i Hercegovine.
Ova lista jasno ukazuje na rigorozne mere koje bi mogle dodatno produbiti postojeću političku krizu, ali i preusmeriti zemlju ka, kako neki vide, nepovratnoj evropskoj budućnosti. Međutim, vlasti u Banjaluci zasad ne pokazuju spremnost na prihvatanje ovih nameta i jasno ističu da vide uzroke problema u spoljnim faktorima, pre svega u ulozi Kristijana Šmita, visokog predstavnika u BiH, koga optužuju za destabilizaciju.
Portparol SNSD-a Radovan Kovačević istakao je kako je, prema njihovom mišljenju, “jedini krivac za aktuelnu krizu u BiH upravo Kristijan Šmit, kojeg je poslala nemačka vlada”. On je naglasio da je jedini put za izlazak iz ove situacije dijalog između domaćih političkih aktera, bez prevelikog uplitanja međunarodnih faktora. Ovakav stav pokazuje duboke podele unutar BiH, gde svaka strana optužuje onu drugu, a međunarodna zajednica biva sve aktivniji učesnik u procesu rešavanja.
Zanimljivo je da je ovaj non-paper bio tema i Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije, što pokazuje da regionalni igrači prate i učestvuju u procesu rešavanja krize. Ambasador BiH pri UN Zlatko Lagumdžija smatra da ovaj dokument nema ništa novo da ponudi, ali je važan jer “razbija iluzije onima koji misle da mogu razarati BiH bez posledica”. On naglašava da je sada jasno da se spremaju konkretne mere za sankcionisanje onih koji ugrožavaju državni poredak.
S druge strane, političari iz Federacije BiH, poput potpredsednika Federacije Igora Stojanovića, podsećaju da je ključno jasno opredeljenje ka evropskim integracijama, sa državnim institucijama koje će se striktno držati zakona i pravde. Iz opozicionih krugova u RS takođe dolaze upozorenja o mogućim posledicama non-papera, ali i molbe da se sankcije ne uvode protiv građana, jer su oni, kako ističu, nekrivi za političke odluke rukovodstva.
Predsednik SDS-a Milan Miličević apeluje na međunarodne aktere da ne uvode ekonomske sankcije Republici Srpskoj jer bi one najviše pogodile obične ljude, koji žele mir, stabilnost i evropski put. On posebno ističe da srpski narod želi biti deo evropske civilizacije, a ne da postane “crna tačka na karti Evrope.”
Urednik magazina Buka Aleksandar Trifunović kritikuje politiku Milorada Dodika, ocenjujući da ignorisanje i napadi na velike evropske sile neminovno dovode do ozbiljnih posledica. Trifunović naglašava kako je besmisleno očekivati da će potezi vlasti Republike Srpske proći bez odgovora kada su u pitanju zemlje poput Nemačke ili Francuske.
Na kraju, Zlatko Lagumdžija veruje da će krajnji cilj svih ovih procesa biti ne novi Dejtonski sporazum, već transformacija Dejtonskog ustava u savremeniju evropsku fazu države, s jasnim fokusom na punopravno članstvo Bosne i Hercegovine u Evropskoj uniji.
Ukratko, situacija u Bosni i Hercegovini ostaje složena i neizvesna, a pred zemljom su važni politički izazovi. Pitanje sankcija, ustavnih promena i evropskog puta i dalje deli domaće aktere, dok međunarodni faktori nastoje da utiču na rešavanje krize, uz jasnu poruku da destruktivne politike neće biti tolerisane. U toj dinamičnoj situaciji, ključna će biti sposobnost unutrašnjeg dijaloga i spremnost na kompromis kako bi BiH mogla napredovati ka stabilnosti i evropskoj integraciji.
