U vrijeme Muhammeda Šemseddina Hanefije, k.s. (847/1443), jednog od velikih duhovnih vođa koji je živeo u Egiptu, Sultan Feredž, iz zabave, povremeno je sa ljudima igrao strelice koje nisu imale oštri vrh. Jednog dana, Šemseddin, k.s., izrazio je nezadovoljstvo tim činom. Međutim, Sultan mu je grubo odgovorio:
– Da li je ova država tvoja ili moja?
Šemseddin, k.s., smireno je odgovorio:
– Država ne pripada ni tebi ni meni. Ona pripada Allahovoj vlasti, Jednom i Jedinstvenom, koji sve vlada.
Posle tog razgovora, slomljenog srca, Šemseddin, k.s., napustio je to mjesto. Uskoro nakon toga, Sultan je obolio od tuberkuloze, gotovo umirući. Mnogi su lekari pokušali da ga izleče, ali su svi bili nemoćni. Na kraju, jedan mudar čovek blizak Sultanu sugerisao je da je ova bolest možda kazna zbog srca koje je Šemseddin povredio. Sultan, šaljući izaslanika Šemseddinu, k.s., zamolio ga je za oprost. 
Kada su Sultanovi ljudi došli Šemseddinu, k.s., našli su ga u obližnjem selu. Iako se prvobitno nije želeo sresti s Sultanom, nakon nekog vremena, srce mu se omekšalo, a ljutnja prema Sultanu nestala. Poslao je somun prema Sultanu s porukom:
– Pojedi ovaj somun i ozdravi. Molim te da više ne činiš ovakve neprilike, inače ćemo biti primorani na oštrije mere!
Nakon tog događaja, Sultan se oporavio.
U vreme Tatar Sultana, Hadžer Askalani (852/1449), poznati učenjak povezan s Šemseddinom, k.s., bio je smenjen s pozicije šejhulislama. Kada je Šemseddin čuo za to, poslao je zahtjev Sultanu da Ibn-i Hadžer bude vraćen na svoju dužnost. Sultan je, odgovarajući formalnim dokumentom, ponovo imenovao Ibn-i Hadžera na mesto šejhulislama. Ibn-i Hadžer nikada nije zaboravio ovu dobrotu prema pokojnom Šemseddinu, k.s., i uvijek ga je s poštovanjem spominjao.
