Non-paper koji su Francuska i Njemačka nedavno poslale zemljama Evropske unije predstavlja izuzetno snažan udarac za predsjednika Republike Srpske, Milorada Dodika, i njegov najbliži krug. Ovaj dokument jasno ukazuje na sankcije koje bi mogle dovesti RS do ozbiljnih finansijskih, ekonomskih i privrednih poteškoća, što bi entitet bukvalno uništilo gotovo preko noći. Slobodan Vasković, novinar koji prati dešavanja u BiH, ističe da su pokušaji Dodika da izbegne ove posledice i da pronađe sagovornike – potpuno bezuspješni. On tvrdi da je Dodik glavni problem, a ne dio rešenja za trenutnu krizu.
Sama ekonomska struktura Republike Srpske dodatno komplikuje situaciju. Naime, oko 80 posto izvoza RS ide u Njemačku, a uvođenje sankcija sa Zapada značilo bi gubitak hiljada radnih mjesta, ne samo u RS nego i za njihove dobavljače i povezane privredne subjekte. Vasković naglašava da ni mnogo jače države ne bi lako podnele ovakav ekonomski udar, naročito imajući u vidu da je RS već sada finansijski iscrpljen entitet sa nepoznatom i verovatno veoma složenom zaduženošću. Informacije o stvarnom stanju dugova nisu dostupne, jer režim Dodika ne želi da ih saopšti javnosti.
Sa političke strane, Francuska i Njemačka, koje su ključni akteri u Evropskoj uniji, menjaju svoj dosadašnji pristup. Ranije su se ovi uticajni saveznici često nalazili na strani RS, ali nakon kontroverznih izjava i političkih savezništava Milorada Dodika, posebno njegovih komplimenata ultradesničarskoj političarki Marini Le Pen, jasno je da sada vide Dodika kao ozbiljnu pretnju. Njegove česte promene retorike ne uspevaju da prikriju stvarnu nameru – razaranje države Bosne i Hercegovine, čime samo sebi nanosi štetu.
U ovom trenutku, Dodik je doslovno doveo RS do zida sa kojeg nema povratka. Njegove molbe i pokušaji da pronađe sagovornike u međunarodnoj zajednici ostaju bez odgovora, jer se on sada doživljava kao prepreka za bilo kakav dijalog ili pomirenje. Vasković posebno ističe da nije realno očekivati da bi bilo ko razgovarao sa Dodikom o povlačenju visokog predstavnika ili ukidanju neustavnih zakona koje je donio. On smatra da se Dodik odavno sakriva iza entiteta RS, izjednačavajući sebe sa njegovim identitetom i sudbinom, čime je doveo do toga da je sada lično on simbioza sa entitetom.
Vasković jasno ukazuje da Dodika ne interesuje šta će se dogoditi sa RS, jer mu je jedini cilj lična zaštita i izlaz iz trenutne političke krize. To se odražava i kroz niz incidenata koji su dodatno pogoršali njegov međunarodni ugled. Među tim incidentima su oružana pobuna, nasilni progon njemačke ministarke u RS, kao i mnogi drugi nepromišljeni potezi. Ovi događaji su Dodika doveli pod pritisak gotovo svih važnih evropskih država.
Uzimajući sve u obzir, Vasković zaključuje da je ovaj non-paper postao svojevrsno breme koje će RS slomiti. Šta će se dalje desiti sa samim Dodikom, u ovom trenutku manje je važno, jer njegova politika i postupci već su naneli ogromnu štetu entitetu i njegovom stanovništvu.
Da sumiramo ključne elemente koje donosi ova situacija:
-
Sankcije predviđene non-paperom mogle bi momentalno ugroziti ekonomsku stabilnost RS.
-
Njemačka je najveće tržište za izvoz RS, što dodatno naglašava ozbiljnost finansijskog udara.
-
Promjena stava vodećih zemalja EU prema Dodiku znači kraj njegove dosadašnje podrške.
-
Incidenti i radikalni potezi Dodika narušili su njegov međunarodni ugled.
-
Postoji jasan raskorak između interesa Dodika i interesa RS, što dovodi do unutrašnjeg konflikta u entitetu.
-
Non-paper nije samo upozorenje, već i najava konkretnih mjera koje će imati ozbiljne posledice.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se Bosna i Hercegovina nalazi u prelomnoj fazi u kojoj će političke odluke i međunarodni pritisci igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti ovog složenog regiona. Stabilnost RS i cele države sada zavise od sposobnosti da se pronađu održiva rešenja koja neće ugroziti mir i prosperitet građana. Međunarodna zajednica, sa Francuskom i Njemačkom na čelu, pokazuje spremnost da deluje odlučno i bez kompromisa, signalizirajući kraj tolerancije prema destruktivnim politikama Milorada Dodika.
