Politička situacija u Bosni i Hercegovini (BiH) dostigla je vrlo kritičnu tačku. Slobodan Vasković, novinar, u svom komentaru tvrdi da je kriza u zemlji pod potpunom kontrolom Zapada, koji neće tolerisati nikakvu opoziciju prema stabilizaciji situacije. On naglašava da se neće zaustaviti samo na Miloradu Dodiku, lideru SNSD-a, već će i drugi političari iz svih naroda koji podržavaju slične radikalne stavove biti eliminirani sa političke scene.
Dodik je, prema Vaskoviću, već prešao granicu i više nema mogućnosti da se povuče. Na pitanje zašto je preuzeo radikalnu politiku ratnog SDS-a, Dodik je jednostavno odgovorio da je to uradio kako ne bi završio kao Miodrag Živanović, lider Socijalno-liberalne partije, koji nije bio dovoljno radikalan da bi uspeo. Ovo priznanje razjašnjava Dodikovu pragmatičnu i oportunističku prirodu, jer je verovao da samo nacionalističke stranke imaju šansu za uspeh na političkoj sceni.
Kroz svoje političke odluke, Dodik je doveo Republiku Srpsku u ozbiljan politički i ekonomski kolaps. Vasković tvrdi da su radikalizam i pohlepa postali ključni elementi Dodikove politike, što je imalo strašne posledice po ekonomiju i institucije. Vladavina Dodika u RS-u obuhvatila je pljačku resursa, uništavanje privrede, progone i čak sistematsko uništavanje temeljnih vrednosti društva, kao što su obrazovanje, zdravstvo i kultura. Ove politike, prema Vaskoviću, potpuno su promijenile srpske nacionalne interese u BiH, koje je Dodik svesno pretvorio u svoje lične interese.
S obzirom na to, Dodik je postao smetnja i međunarodnim interesima. Iako ga pojedine države, poput Hrvatske, podržavaju zbog političkih i teritorijalnih interesa u BiH, nijedna velika sila, posebno SAD i zemlje EU, ne žele da usklade svoje politike sa njegovim ličnim agendama. SAD su jasno stavile do znanja da Dodikovo forsiranje razdruživanja BiH nije samo neprihvatljivo, već predstavlja i ozbiljan prijetnju teritorijalnoj celovitosti i suverenitetu zemlje. Prema njihovim stavovima, BiH je jedinstvena država, a secesija bilo kojeg entiteta ne znači samo kraj tog entiteta, već i kraj samog Republike Srpske.
Takođe, stavovi međunarodnih aktera kao što su Velika Britanija i EU, koji su se uskladili sa američkim stavom, jasno pokazuju da je međunarodna zajednica odlučna u tome da se Dodikove separatističke pretnje ne prihvate. Dodikove reakcije na ovu međunarodnu osudu, prema Vaskoviću, više niko ne doživljava ozbiljno. Iako i dalje pokušava da se pozicionira kao ključni akter u BiH, on je u političkom slomu.
Vasković zaključuje da nije bitno hoće li Dodik biti uhapšen ili će pobjeći. Bitno je, kako on kaže, da će Bosna i Hercegovina konačno biti oslobođena od Dodikovih ličnih interesa, a s njim će političku scenu napustiti i mnogi drugi političari. Iako je još uvek prisutan na političkoj sceni, on je, prema Vaskoviću, samo senka svoje prethodne moći.
U svom zaključku, Vasković koristi metaforu starog trulog hrasta koji bi mogao izazvati štetu ako bi pao naglo. Ali, kako kaže, Dodik je već dostigao tačku bez povratka – sada je “samo panj” koji se mora ukloniti, i svi su odlučni da ni taj panj ne ostane.
Dodikova politička karijera, koja je nekada bila vrlo uticajna, sada je u fazi postupnog raspada. On je postao politička figura koja više nije u stanju da utiče na ključne procese u BiH. U trenutnoj situaciji, Dodik nije samo politički izolovan u BiH, već se našao i na meti međunarodnih pritisaka, koji su postali neizbežni. Velike sile, uključujući Sjedinjene Američke Države i Evropsku uniju, jasno su stavile do znanja da bilo kakvi pokušaji razdvajanja BiH i ugrožavanja njene unutrašnje stabilnosti neće biti tolerisani. U tom kontekstu, Dodik se našao na pogrešnoj strani istorije, pokušavajući da promoviše vlastite interese kao nacionalne, što je izazvalo oštre reakcije ne samo iz spoljnog sveta, već i unutar BiH. Njegova politička platforma, koja je dugo bila usmerena na nacionalizam i separatizam, više nije održiva ni unutar Republike Srpske, a kamoli u kontekstu šire političke scene BiH. Uprkos njegovim pokušajima da se prikaže kao lider koji štiti interese srpskog naroda, sve više postaje jasno da su njegovi ciljevi duboko egoistični i usmereni na ličnu moć, a ne na opšte dobro naroda kojeg predstavlja.
S obzirom na sve ove okolnosti, ne čudi što su međunarodni akteri odlučili da se posvete eliminaciji Dodika sa političke scene. BiH se suočava sa velikim izazovima, ali postoje čvrste namere da se proces stabilizacije zemlje sprovede bez uticaja političkih figura poput Dodika. U tom procesu, ključno je da se uklone korupcija, radikalizam i politička nesloga koji su pod njegovim vođstvom u velikoj meri preplavili zemlju. Ukoliko bi se procesi koje započinje Zapad nastavili, BiH bi mogla da se oslobodi političkih lidera koji su joj naneli ogromnu štetu. Dodik, sa svojim političkim saveznicima i strankama koje još uvek pokušavaju da ga podrže, polako pada u zaborav. Iako je još prisutan na sceni, njegov uticaj se smanjuje, a politička scena BiH se ubrzano menja, sa novim liderima i vizijama koje mogu doneti stabilnost i prosperitet zemlji. Odlazak Dodika sa političke scene nije samo njegov kraj, već i kraj jedne ere u BiH, koja bi, u budućnosti, mogla da ide ka stvaranju jedinstvenije i stabilnije zemlje.
