Tužna životna priča Jasminke Šajko: Borba kroz gubitke, bol i samoću
Na adresu naše redakcije stiglo je preporučeno pismo koje nas je duboko dirnulo. Njegova autorica, komšinica Jasminke Šajko, opisuje život ove hrabre žene kao težak, trnovit, bolan i izazovan.
Jasminka je preživjela neizmjerne tragedije. Izgubila je dva sina — prvog tokom agresije na našu domovinu, a drugog u vrijeme epidemije koronavirusa.
„Moj prvi sin je poginuo ’92. godine, početkom rata, kod Principovog mosta. Brat mu je iste večeri stradao na Trgu Austrije. Drugi sin, u 41. godini, navukao se na drogu. Devet godina sam to trpjela i, nažalost, preminuo je prije tri godine,“ ispričala je Jasminka kroz pisma svoje komšinice.
Najteži trenutak bio je onaj kada je doznala vijest o drugom sinu:
„Javila sam se u stanicu da prijavim njegov nestanak. Inspektor je došao na vrata, a ja sam ga upitala jesu li ga pronašli. Rekao je da jesu, ali da je, nažalost, mrtav. Odmah sam se onesvijestila.“
Osim bola zbog gubitaka, Jasminka se svakodnevno suočava sa životnim teškoćama. Živi od invalidnine i nema drugih primanja. „Danas jedva sastavljam kraj s krajem,“ kaže kroz priču njena komšinica.
Noć je za nju najteži period: „Najgora mi je noć, plašim se. Dođu mi drugarice s drugog i sedmog sprata, igramo ‘Ne ljuti se, čovječe’. Kažem im ponekad kroz šalu da imaju gdje spavati, da ostanu, da nisam sama. Meni je noć najgora. Samoća je gora od smrti.“ prenosi hayat
