Crveni nivo bezbednosti zbog pretnji od terorizma je ukinut. Ministar bez portfelja, Usame Zukorlić, zadužen za oblast pomirenja, regionalne saradnje i društvene stabilnosti, izjavio je da je islamofobija u Srbiji do trenutka napada na žandarma ispred izraelske ambasade bila na najnižem nivou. Ipak, postoji bojazan da bi taj događaj mogao povećati strah među ljudima.
Gost emisije Puls Srbije bio je Abdulah Numan, Muftija Srbijanski, koji je komentarisao ovu situaciju. On je pohvalio reakciju države, ističući da je intervencija bila pametna jer su vlasti odmah naglasile da incident nema veze sa svim muslimanima. Država je naglasila da je to delo pojedinaca, a ne cele zajednice, što je pomoglo da muslimani ne budu stigmatizovani. Muftija je zahvalio predsedniku Vučiću i premijeru na ovoj intervenciji.
Muftija Numan je govorio o načinima na koje se islamska zajednica bori protiv ekstremizma. Istakao je važnost obrazovanja i propovedi, posebno petkom, kako bi se širile prave vrednosti islama. Ipak, ekstremisti često ne slušaju ove poruke i okupljaju se na mestima gde šire svoje loše ideje. Njihov cilj nije stvaranje boljeg društva, već osvetoljubiv idealizam. Muftija je istakao slučaj mladića koji je napao žandarma ispred izraelske ambasade, govoreći protiv Izraela i patnje Palestinaca, iako žrtva nije imala nikakve veze s tim konfliktom.
Naglasio je da svi, bilo da su hrišćani, muslimani ili Jevreji, žele sigurnost u državi. Muftija je skrenuo pažnju na to da su osobe koje je najlakše zavrbovati uglavnom usamljene i svoje istomišljenike pronalaze na internetu. Ti ljudi često komuniciraju noću, što znači da imaju malo sna, što može uticati na njihovu sposobnost racionalnog razmišljanja. Razne agencije koriste ovu taktiku da promene mišljenje ljudi, uskraćujući im san i napajajući ih ekstremističkim idejama.
Muftija je ispričao i šokantnu priču o svom prijatelju koji je bio zavrbovan od strane vehabija. Taj prijatelj je postao ljut i nervozan, stalno je bio u žurbi. Vehabije su mu sagradile kuću, jer nije imao svoju, ali nakon toga je napustio njihovu zajednicu. Ova priča ilustruje kako ekstremisti koriste materijalne pogodnosti da privuku ljude, ali i kako takve veze mogu brzo da se raskinu kada se shvati pravi karakter tih organizacija.
Ova situacija naglašava važnost obrazovanja i komunikacije unutar zajednice, kao i važnost državne intervencije u sprečavanju širenja ekstremizma. Samo zajedničkim naporima možemo osigurati stabilnost i sigurnost za sve građane, bez obzira na njihovu veru ili etničku pripadnost.
