Budućnost sukoba u Ukrajini dobija nove dimenzije, jer je Severna Koreja odlučila povećati svoje učešće u ovom globalnom konfliktu. Prema saopštenju južnokorejskih vojnih zvaničnika, Pjongjang planira da pošalje još vojnika u Ukrajinu, iako su prethodne jedinice pretrpele velike žrtve. Činjenica da Severna Koreja šalje dodatne trupe usred velikih gubitaka, otvara nova pitanja o ulozi ove zemlje u geopolitičkoj dinamici i njenom odnosu sa Rusijom.
Severna Koreja je, prema informacijama koje je prenelo nekoliko vojnih izvora, počela slati trupe u Ukrajinu još u jesen 2024. godine, nakon što su lideri Rusije i Severne Koreje, Vladimir Putin i Kim Džong Un, potpisali sporazum o međusobnoj odbrani. Ovaj sporazum ima za cilj jačanje alijanse dve zemlje protiv onoga što su nazvali “zapadnom hegemonijom predvođenom Sjedinjenim Američkim Državama”. U zamenu za podršku u obliku trupa, kao i oružja i municije, Severna Koreja traži pristup sofisticiranoj ruskoj raketnoj i satelitskoj tehnologiji, što je za Pjongjang od velike strateške važnosti.
Iako je Donald Trump izjavio da bi mogao obnoviti komunikaciju sa Kim Džong Unom, što bi dodatno ojačalo veze između dve zemlje, situacija na terenu je postala složenija. Tramp je u nedavnom intervjuu naglasio da je Kim “pametna osoba”, dodajući da je tokom svog prvog mandata uspeo da reši mnoge probleme sa Severnom Korejom. No, situacija u Ukrajini ukazuje na to da će svakodnevni vojni gubici Severne Koreje biti sve teži za prebroditi.
Takođe, Južnokorejski obaveštajci prenose da je Severna Koreja već poslala oko 11.000 svojih vojnika na teritoriju Rusije, tačnije u oblast Kursk, koja se nalazi blizu ukrajinske granice. Međutim, iako su brojevi značajni, gubici u ljudstvu su ogromni. Prema informacijama, 270 severnokorejskih vojnika je poginulo, dok je oko 2.700 njih povređeno. Mnogi od ovih vojnika nisu imali nikakvo prethodno borbeno iskustvo, a i teren Ukrajine bio im je potpuno nepoznat. Ukrajinske snage su čak zarobile nekoliko severnokorejskih vojnika, koji su tvrdili da nisu ni znali da su poslati u rat, verujući da idu na vojnu obuku.
Iako Severna Koreja nikada nije javno priznala svoju ulogu u ratu, Putin nije porekao prisustvo severnokorejskih trupa, dok je zamenik ministra spoljnih poslova Severne Koreje, Kim Džong-gju, izjavio da je slanje trupa u Rusiju u skladu sa međunarodnim pravom. Ovaj stav dodatno komplikuje situaciju jer Rusija, koja već ima problema sa međunarodnom zajednicom zbog rata u Ukrajini, može biti pod još većim pritiskom zbog ove veze sa Pjongjangom.
Severna Koreja, poznata po svom autoritarnom režimu, nastoji da ojača svoju političku poziciju kroz vojnu i tehničku saradnju sa Rusijom. Ovaj razvoj događaja postavlja novu pretnju na frontu, jer povećano učešće Severne Koreje može dovesti do novih sukoba i nesigurnosti na terenu, a time i do još veće međunarodne tenzije.
Pored toga, ulogu Donalda Trumpa u ovom kontekstu treba sagledati u svetlu njegove želje da obnovi političke veze sa Severnom Korejom. Tramp je, u više navrata, iznosio mišljenje da je Kim Džong Un “pametna osoba” i da je tokom svog mandata uspeo da smanji pretnju koju predstavlja Severna Koreja. Ako bi Trump ponovo preuzeo vlast, bilo bi interesantno videti kako bi oblikovao odnose sa Pjongjangom i da li bi mogao da utiče na dalji razvoj događaja u Ukrajini.
Na kraju, situacija u Ukrajini sa severnokorejskim trupama pokazuje da su svi savremeni ratovi postali globalne igre velikih sila, a uloga zemalja kao što je Severna Koreja, sa svojim posebnim geopolitičkim interesima, samo doprinosi daljem kompliciranju sukoba. Očekuje se da će tokom 2025. godine međunarodna zajednica morati da se suoči sa novim izazovima koji proizlaze iz ovakvih strateških saveza.
Kako situacija u Ukrajini nastavlja da se razvija, jasno je da će učešće Severne Koreje u ovom ratu imati dugoročne posledice, ne samo za samu Ukrajinu, već i za širu globalnu stabilnost. S obzirom na to da su gubici severnokorejskih trupa već značajni, a motivacija za dalji angažman Pjongjanga u sukobu nije sasvim jasna, postoji zabrinutost da bi nastavak takvih vojnih akcija mogao dovesti do još većih ljudskih tragedija. Takođe, ovaj savremeni oblik vojnih saveza, u kojem se spajaju interesi velikih sila poput Rusije i Severne Koreje, ukazuje na nove geopolitičke smernice koje bi mogle oblikovati međunarodne odnose u godinama koje dolaze. Na kraju, pitanje koje ostaje jeste kako će globalne sile reagovati na ovaj novi faktor u sukobu i šta bi sve moglo da znači za budućnost međunarodne politike.
