Dok politička elita Republike Srpske istupa s temama suvereniteta i ekonomskog rasta, iza kulisa se gomilaju potencijalni milionski gubici. Uzrok? Loše vođeni koncesioni ugovori, često sklopljeni s netransparentnim firmama, sada prijete da Republiku Srpsku odvedu pred međunarodne arbitražne sudove — i u finansijsku propast.
Upozorenja dolaze iz Transparency International BiH, čiji predstavnik Srđan Traljić ističe da se radi o dugogodišnjem problemu ignorisanja odgovornosti i nedostatka institucionalne kontrole. „Imamo ozbiljne rizike po budžet RS zbog netransparentnih koncesija koje su sklapane mimo javnog interesa“, kaže Traljić.
Prvi udarac: Spor sa slovenačkim „Vijaduktom“
Najpoznatiji slučaj je koncesija iz 2004. godine kada je firmi HES Vrbas (u vlasništvu slovenačkog Vijadukta) dodijeljena dozvola za gradnju hidroelektrane. Međutim, dolaskom drugog projekta — HE Bočac 2 — koncesija je de facto onemogućena. Ishod: Republika Srpska je izgubila arbitražni spor, a građani će platiti štetu. Iako iznos još nije poznat, jasno je da se radi o milionskoj cifri. Pitanje odgovornosti ostaje bez odgovora.
Nova tempirana bomba: Vjetropark Trusina
Sličan scenarij odvija se u Nevesinju. Firma Kermas Energija dobila je koncesiju za izgradnju vjetroparka Trusina 2012. godine, ali je 2014. došlo do izmjena koje su omogućile razdvajanje projekta radi apliciranja za subvencije. Nakon raskida ugovora, investitor se priprema za arbitražu. Ponovo — moguće milionske štete, a odgovorni nisu procesuirani.
Ugljevik: strateške rezerve pred privatnim interesima
Još jedan alarmantan slučaj jeste koncesija firmi Komsar za rezerve uglja u Ugljeviku, koje su ključne za rad termoelektrane RITE Ugljevik. Komsar nije ispunio obavezu izgradnje novog bloka, a RS sada mora — o svom trošku — otkupiti koncesiju kako bi očuvala energetski sistem.
„Sada smo u situaciji da vraćamo ono što nikada nije ni trebalo biti dato. To je rezultat neodgovornog i neplanskog upravljanja koncesijama“, poručuje Traljić.
Sistem u kolapsu
Transparency International godinama ukazuje na duboke sistemske greške. Koncesije se često dodjeljuju bez ikakve transparentnosti, na osnovu političkih dogovora umjesto stručnih analiza. Mnoge firme koje su dobile ugovore imaju upitan kredibilitet ili nemaju stvarne kapacitete da realizuju projekte.
„Institucije nisu spremne da se suprotstave pojedincima koji odlučuju iza zatvorenih vrata“, ističe Traljić. Poziva na hitnu reformu koncesionog sistema — od načina dodjele ugovora, preko kontrole njihove realizacije, do mogućnosti raskida štetnih aranžmana.
Među entitetima i državama: međunarodni sudovi čekaju
Pored unutrašnjih problema, RS je suočena i s arbitražama sa susjednim državama, poput Slovenije i Hrvatske, koje potražuju nadoknadu ulaganja iz vremena bivše Jugoslavije. Presuda u slučaju RITE Ugljevik već je donesena, a slični procesi mogli bi dodatno osiromašiti javne finansije prenosi hayat,
