Jedan otac okupio je svoje sinove i rekao im:
– Kao što znate, posjedujem mnogo novca, nekretnina i kompanija. Okupio sam vas danas jer osjećam da mi se bliži kraj, pa želim podijeliti svoje bogatstvo među vama prije nego što umrem.
Stariji sin reče:
– Neka ti Allah podari dug život, oče.
Mlađi sin upita:
– A zašto nisi pozvao našu sestru?
Otac odgovori:
– Zašto bih je pozvao?
Mlađi sin reče:
– Rekao si da želiš podijeliti bogatstvo među nama, ali vidim da si pozvao samo mene i starijeg brata, a nisi pozvao našu jedinu sestru, Hanan.
Otac odgovori:
– Ne želim Hanan dati ništa.
Stariji sin reče:
– Dobro si odlučio, oče.
Mlađi sin upita:
– A zašto, oče?
Otac odgovori:
– Kao što znate, vaša sestra Hanan udala se za stranca, i ako joj nešto dam, njen muž će to uzeti od nje. Ne želim da njen muž ikako postane vaš ortak u bogatstvu.
Stariji sin reče:
– Dobro si odlučio, oče, i dodao bih još nešto. Hananin muž čeka priliku da postane naš partner u poslu, pa da misli da je vlasnik kompanije i da se miješa u odluke.
Otac reče:
– Zato joj neću dati ni dirhema.
Mlađi sin upozori:
– Boj se Allaha, oče! Ako to učiniš, bit ćeš upisan kao nepravednik i bit ćeš od stanovnika vatre – Allah nas sačuvao. Čuo sam na hutbi hadis u kojem Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: „Čovjek ili žena čitavih šezdeset godina budu pokorni Allahu, a onda im dođe smrt i učine nepravdu u oporuci, pa im bude propisan džehennem.“
Otac se naljuti i upita:
– Ko ti je to rekao?! Ja samo želim zaštititi svoje bogatstvo od propadanja i ne želim da iko sa strane bude među vama.
Stariji sin reče:
– Oče, ne slušaj mog mlađeg brata. On je još uvijek neiskusan i ne razumije stvari.
Mlađi sin reče:
– La havle ve la kuvvete illa billah!
U tom trenutku zazvoni zvono na vratima.
Otac reče mlađem sinu:
– Pogledaj ko je.
Mlađi sin odgovori:
– Odmah, oče. To je advokat Salim.
Otac reče:
– Neka uđe, pozvao sam ga da vam objasni detalje.
Otac upita:
– Kako si, Salime?
Salim odgovori:
– Dobro sam, gospodine, hvala Allahu.
Otac upita:
– Jesi li završio sve što sam ti rekao?
Salim odgovori:
– Da, gospodine. Sve je završeno, samo treba nekoliko potpisa.
Mlađi sin reče:
– Oprosti, oče, ali ja ne mogu potpisati nepravdu. Iskreno, bojim se za tebe od vatre i sažalijevam svoju sestru Hanan zbog ove nepravde.
Otac, bijesan, reče:
– Opet pričaš o vatri! Sada me nazivaš nepravednikom?! Izlazi iz moje kuće, ne želim te više vidjeti!
Salim reče:
– Smirite se, gospodine. Razgovarat ću s vašim sinom.
Mlađi sin odgovori:
– Ne, Salime, neću učestvovati u ovoj nepravdi!
Otac viknu:
– Rekao sam ti da izađeš iz kuće!
Mlađi sin napusti sastanak i kuću.
Otac se obrati advokatu:
– Salime, želim da preneseš sve moje bogatstvo na mog starijeg sina. Mlađem sinu i Hanan ne želim ostaviti ništa. Jesi li razumio?
Salim odgovori:
– Razumio, gospodine, učinit ću kako želite.
Godinu dana kasnije…
Mlađi sin je više puta pokušao kontaktirati oca, ali ga je otac odbijao.
Ubrzo nakon toga, otac teško oboli.
Doktor mu reče:
– Vaše stanje je ozbiljno, gospodine. Morate hitno na operaciju, inače vam ne možemo pomoći.
Otac odgovori:
– Pozvat ću svog starijeg sina da zakaže operaciju i obavi potrebne stvari.
Doktor reče:
– Neka to bude što prije.
Otac, ležeći na postelji, upita:
– Gdje je moj stariji sin? Prošla su dva dana otkako sam ga pozvao, a još nije došao!
Sluga odgovori:
– Pokušavam ga nazvati, gospodine, ali se ne javlja.
Otac upita:
– Šta da radim?
Sluga reče:
– Rezervišite sebi operaciju u bolnici prije nego što bude prekasno.
Otac ljutito uzviknu:
– Zar ne znaš da sam sve svoje bogatstvo dao starijem sinu, čak i ovu kuću?!
Sluga, začuđeno:
– I niste sebi ništa ostavili?!
Otac, vičući:
– Ništa, ništa, ništa!
Bolovi su se pogoršavali, pa je sluga kontaktirao mlađeg sina i Hanan.
Mlađi sin dotrča:
– Oče, dao bih svoj život za tebe!
Hanan kroz suze reče:
– Oče dragi, šta ti je?
Otac, pun kajanja, reče:
– Oprosti mi, sine! Oprosti mi, kćeri!
Mlađi sin i Hanan, plačući, odgovoriše:
– Ne, oče! Ti nama oprosti! Neka te Allah zaštiti od svakog zla!
Hanan reče:
– Moram odmah pozvati doktora!
Mlađi sin upita:
– Gdje je stariji brat?
Otac odgovori:
– Ostavio me je nakon što je uzeo sve.
Hanan reče:
– Doktor dolazi i šalje hitnu pomoć.
Sluga reče:
– Stigla je hitna pomoć.
Mlađi sin reče:
– Hajde da idemo.
Odveli su oca u bolnicu, gdje ga smjestiše na intenzivnu njegu.
Medicinska sestra reče:
– Doktor vas čeka u svojoj kancelariji.
Hanan upita doktora:
– Šta se dešava?
Doktor odgovori:
– Operacija je veoma skupa. Morate odmah platiti 50.000 dinara. Imate samo dva sata.
Mlađi sin reče:
– Imam 10.000 dinara, sve što sam uštedio ove godine.
Hanan reče:
– Prodat ću sav svoj nakit, vrijedi 20.000 dinara.
Sluga reče:
– Imam 5.000 dinara koje sam uštedio.
Odjednom, pojavi se Hananin muž:
– Ostatak ću dati ja! Mi smo porodica.
Mlađi sin reče doktoru:
– Evo 50.000 dinara.
Doktor naredi:
– Pripremite operacionu salu!
Operacija je bila uspješna.
Kad se otac probudio, vidio je oko sebe mlađeg sina, Hanan, njenog muža, slugu i doktora – ali ne i starijeg sina.
Otac, plačući, reče:
– Čovjek nikada ne zna gdje je dobro. Može biti u kćeri, mlađem sinu, čak i u zetu ili slugi. Zato nikada ne treba nepravedno dijeliti bogatstvo i uskratiti djeci njihova prava.
Imad Elmisri
