Majka mladića Semira iz Konjica, koji je teško pretučen i više puta napadan, obratila se redakciji portala Crna Hronika kako bi javno ispričala svoju stranu priče. Njen sin, zbog neprekidnog nasilja i osjećaja nesigurnosti, odlučio je napustiti Bosnu i Hercegovinu.
Majčina Priča
“Poštovana redakcijo, poštovani pratioci portala Crna Hronika, srdačno vas sve pozdravljam. Kada nešto u duši ne možete više trpiti, gutati knedle, dođe trenutak da se otvorite javno i iznesete svoju tešku bol.
Ja sam majka pretučenog dečka na Almy pumpi pre nekoliko dana, gdje je zadobio teške povrede i već mjesec dana nosi kateter. Ne ulazim u ničiju privatnost, već samo iznosim šta me boli.
Teški sam bolesnik sa invaliditetom i dnevno pijem terapiju od 16 tableta. Moj sin je dobrovoljni davalac krvi, vatrogasac, dobrovoljni davalac trombocita. Živim u Konjicu, a on u Zenici. Nikada neću zaboraviti noć kada je zima, telefon zvoni, dete mi plače. Kaže, mama, molim te pošalji mi da jedem i kafu popijem, Melisa me istukla, svu me izgrebala, sjela je sa bebom u krilu na vrata i nije mi dala da izađem iz stana. Uzeo je ključ od auta i skočio sa balkona (stan na drugom spratu).
Odmah sam nazvala Melisinu majku Behiru i rekla joj da ode do Melise i Semira, jer mi je sin rekao da ga je Melisa pretukla. Ona mi je odgovorila da, ako nije zaslužio, ne bi ga tukla. Krio je do tada i te večeri se otvorio, rekavši da ga ona stalno tuče. Moje zdravlje se pogoršava i završavam u bolnici. Moj sin je uvijek pričao o bajnom braku, kako joj je kupio novi iPhone od 2100 KM, a njenom bratu za rođendan novi PlayStation 5 koji je tada koštao oko 1500 KM.
Drugi stres doživljavam kada mi sin završi 18 sati u ćeliji bez hrane i vode, sa kateterom. Danas doživljavam još jedan šok. Dok je moj sin bolestan i pitanje je da li će ikada skinuti kateter, Melisa je uspjela da mu blokira račun zbog alimentacija. Iako je moj sin na bolovanju već duži period, njegovo zdravstveno stanje se pogoršalo nakon premlaćivanja od strane Melisinog dečka. Bojim se da moj sin nikada neće moći živjeti bez katetera.
Te noći je toliko premlaćen da su ga i inspektori molili da ne gleda snimak. Ovo iznosim iz svoje duše, ne vezujući se ni za koga. Kada sam nedavno zvala Melisinog oca Nermina da razgovaramo, rekao mi je da će uzeti sve u svoje ruke i da će mog sina strpati u zatvor.
Ovo mi kao majci jako teško pada. Neka je Nermin privatnik i milioner, neka plaća i dalje. Vjerujem da postoji onaj gore koji sudi pravedno, kada već sistem zakazuje.”
Poziv na Akciju
Ova priča osvjetljava tešku situaciju u kojoj se nalazi ova porodica, ukazujući na problem nasilja i nepravde koji često ostaju neprimijećeni. Javno iznošenje ovih bolnih detalja možda može pomoći da se skrene pažnja na potrebu za većom zaštitom žrtava nasilja i pravednijim tretmanom u pravosudnom sistemu.
Zaključak
Potrebno je hitno reagovati kako bi se osigurala sigurnost i pravda za Semira i sve druge žrtve sličnih situacija. Važno je da nadležne institucije preduzmu odgovarajuće mjere i pruže potrebnu podršku onima koji su pogođeni nasiljem.
