Tokom nedavnog sukoba između Izraela i Irana, koji je trajao 12 dana, američka vojska suočila se sa značajnim izazovima u oblasti protivvazdušne odbrane. Iran je, prema dostupnim podacima, ispalio više od 550 balističkih projektila na Izrael, što je zahtevalo izuzetno intenzivnu i složenu odbranu. Zbog ovakvog stanja, potrebe za presretačima projektila bile su na najvišem nivou, naročito u pogledu upotrebe najnaprednijih sistema za zaštitu.
Tokom sukoba, američke snage ispalile su čak 150 projektila-presretača iz sistema THAAD (Terminal High Altitude Area Defense), što je izuzetno veliki broj s obzirom na ukupan broj raspoloživih resursa. THAAD je sistem dizajniran upravo za presretanje balističkih raketa, koje su posebno teške za zaustavljanje zbog njihove visoke brzine i balističke putanje. Pored THAAD-a, upotrebljeni su i projektili poput Arrow 2, Arrow 3, zatim izraelski Davidova praćka, kao i američki Patriot. Mornarica SAD-a je koristila i SM-2, SM-3 i SM-6 projektilе sa razarača klase Arleigh Burke.
Važno je napomenuti da je ovakav intenzitet upotrebe ovih složenih sistema značajno istrošio njihove zalihe, što predstavlja ozbiljan problem za američku vojsku iz nekoliko razloga:
-
Ograničen broj presretača – Ukupno je za sistem THAAD naručeno oko 646 projektila, od kojih Pentagon nije preuzeo sve. Ove godine očekuje se isporuka samo dodatnih 37 komada. Samim tim, za samo 12 dana rata ispaljeno je gotovo četvrtina dostupnih THAAD presretača.
-
Spor i složen proces proizvodnje – Proizvodni kapaciteti za ove sofisticirane rakete su veoma ograničeni. Na primer, proizvodnja SM-3 projektila deli se na dve varijante: Block IIA, koja se proizvodi u količini od samo 12 godišnje, i stariju Block IB, sa maksimalno 60 komada godišnje. Ovakvi kapaciteti su daleko od potrebnih za masovne sukobe.
-
Visoka cena proizvodnje – Cena jednog THAAD presretača iznosi oko 15,5 miliona dolara, dok SM-3 varijante koštaju od 12,5 miliona do čak 37 miliona dolara po komadu. Ove cifre jasno pokazuju da čak ni veliki američki vojni budžet od 849 milijardi dolara za 2025. godinu ne može lako rešiti ovaj problem.
Uz ove tehničke i finansijske izazove, problem dodatno komplikuje činjenica da su ove rakete dosad uglavnom korišćene u zaštiti savezničkih teritorija poput Izraela, a ne direktno za odbranu američkog kopna. Pitanje koje se nameće jeste koliko je održiva ovakva situacija u slučaju šireg sukoba ili povećanja pritiska na američke snage na drugim frontovima, poput Pacifika.
Za razliku od THAAD-a i SM-3, postoje i sistemi poput SM-2 i SM-6, koji su proizvedeni u znatno većim količinama (12.000 odnosno 1.500 komada), ali oni nisu namenjeni za presretanje balističkih raketa visoke brzine i složene putanje. Njihove sposobnosti su drugačije i, prema dostupnim informacijama, ne mogu u potpunosti zameniti najsavremenije sisteme koji su korišćeni u sukobu sa Iranom.
Pored samih projektila, američka vojska koristila je i druge vojne resurse tokom sukoba, uključujući B-2 Spirit bombardere koji su u okviru operacije “Ponoćni čekić” izveli napade na iranska nuklearna postrojenja u Fordowu, Natanzu i Isfahanu. Ove operacije su bile usmerene na sprečavanje razvoja nuklearnog programa Irana, uz primenu preciznih bombi tipa MOP (Massive Ordnance Penetrator) i krstarećih raketa Tomahawk lansiranih sa podmornica klase Ohio.
Sve navedeno ukazuje na to da je trenutna situacija američke vojske u pogledu protivvazdušne odbrane daleko od idealne. U kratkom sukobu ispucana je znatna količina presretača, a proizvodnja novih je spora i ograničena, dok je cena izuzetno visoka. Ovo postavlja ozbiljna pitanja o dugoročnoj održivosti i spremnosti za potencijalne buduće sukobe u kojima bi balističke pretnje mogle biti još izraženije.
U zaključku, iako su SAD i Izrael uspeli da obezbede efikasnu zaštitu tokom pomenutog sukoba, postoje jasni signali da će biti neophodno povećati proizvodne kapacitete i ulaganja u razvoj novih sistema protivvazdušne odbrane. U suprotnom, postojeći arsenal može brzo da se iscrpi u narednim krizama, ostavljajući saveznike i američke baze ranjivim na balističke i druge raketne pretnje. Stoga, ovaj sukob je osvetlio jednu od ključnih slabosti i izazova sa kojima se savremene vojske danas suočavaju.
