Ovo je moj babo, Muharem Bajrić, hafiz i profesor.
“Došla je istina, a nestalo je laži, laž, zaista, nestaje!” (El-Isra, 81)
Svi koji ga znaju, znaju da je ponizan, skrušen ali i dostojanstven. Kada ide ulicom pazi da ne zgazi ni mrava, a kamoli da uradi nešto zbog čega bi se mogao dovesti u bilo kakvu vezu sa počiniocem ubistva.
Uspravno hoda jer ispravno radi. I nikad se nisam zbog nekog njegovog postupka postidio, baš suprotno, bezbroj puta sam se ponosio, i ponosim se, što je ovaj insan moj otac.
Svoj život je posvetio odgajanju ljudi kroz svjetlo islama, Kur’ana i sunneta Poslanika, a.s. Kao njegovo dijete, od njega sam mnogo toga naučio – da ne zavidim, ne mrzim, ne ubijem, ne otmem, da svoje na ispravan način steknem, da ne učinim nekome nepravde koliko trun.
Donositi sud tek kada imate potpunu sliku nečega je kur’anski princip kojem me je upravo ovaj insan sa slike podučio.
Mnogi su jedva dočekali da šire neistine bez ikakvog dokaza. Kao što to nerijetko biva slučaj, u pitanju su nedužni Bošnjaci muslimani, čestiti sinovi ove države, a na nama je da se protiv ove nepravde borimo uzdignutih glava.
Slika je moja lijepa uspomena iz dana kada sam završavao sa polaganjem hifza Kur’ana pred Komisijom Rijaseta Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini.
Malik Bajrić
26.10.2024.
