Antonja Kuper iz Abingdona i njen sin Hamiš živeli su bezbrižno sve dok se Hamiš nije razboleo od raka koji je bio u četvrtom stadijumu. Hamiš se borio sa neuroblastomom, retkim oblikom raka koji pogađa decu, od svoje pete godine. Njegova majka, Antonja, nedavno je priznala da je ubila svog neizlečivo bolesnog sedmogodišnjeg sina koristeći veliku dozu morfijuma kako bi okončala njegovu patnju.
Hamiš je od svoje pete godine vodio bitku s ovom opasnom bolešću. Iako se lečio intenzivno 16 meseci, njegovo stanje se samo pogoršavalo. Antonja je govorila o svojoj odluci da svom sinu da smrtonosnu dozu morfijuma, ističući da je to bila ispravna odluka u cilju okončanja njegove patnje. U razgovoru za BBC Radio Oksford, Antonja je izjavila: “Moj sin je bio suočen sa najstrašnijom patnjom i najintenzivnijim bolom. Nisam mogla dozvoliti da prolazi kroz to.”
Antonja je trenutno i sama suočena sa neizlečivim rakom, što dodatno otežava njeno emocionalno stanje dok se priseća kako je bilo njenom sinu. “Rekao mi je da ga boli, a ja sam ga pitala da li želi da uklonim bol. On je rekao: ‘Da, molim te, mama’, i to je bila velika doza morfijuma koja je tiho okončala njegov život,” dodala je Antonja.
Antonja je naglasila da je njen sin bio izuzetno voljen i da nije želela da dozvoli da pati. “On je voleo i ja sam ga puno volela. Nisam mogla dopustiti da pati, i osećam da je zaista znao da odlazi,” rekla je. Sada se Antonja zalaže za promenu zakona o asistiranom umiranju, nadajući se da će njena priča podstaći debatu o ovoj osetljivoj temi.
Godine 1979, nakon svog petog rođendana, Hamiš je počeo da plače od bolova i da gubi na težini. Njegova majka je instinktivno znala da nešto nije u redu. Nakon daljih pregleda, uključujući analize krvi i rendgenski snimak, otkriveno je da Hamiš ima tumor veličine grejpfruta u stomaku, odnosno neuroblastom četvrtog stadijuma.
Hamiš je prebačen u bolnicu gde je primao hemoterapiju, autotransplantaciju koštane srži, radioterapiju i operaciju za uklanjanje kancerogenog tkiva. Njegova prognoza je bila tri meseca, ali je zahvaljujući intenzivnom lečenju živeo još 16 meseci. Nakon završetka tretmana, Hamiš se vratio u školu, kosa mu je ponovo počela da raste, a porodica je uživala na letovanju 1981. godine.
Nažalost, Hamišu se razvio septički artritis i rak se vratio. Antonji je sada dijagnostikovan neizlečivi rak pankreasa, zbog čega se podvrgla hemoterapiji, koja je dodatno oslabila njeno zdravlje. Uprkos svojoj bolesti, Antonja se aktivno zalaže za promenu zakona o asistiranom umiranju u Velikoj Britaniji, nadajući se da će njena priča pomoći drugim porodicama koje se suočavaju s sličnim tragedijama.
Antonja Kuper se nada da će njena kampanja za promenu zakona doneti olakšanje i pravo izbora onima koji su suočeni s neizlečivim bolestima i teškom patnjom. “Svi zaslužujemo pravo da biramo kako ćemo živeti i kako ćemo umreti,” zaključila je Antonja, izražavajući nadu da će budućnost doneti humanije zakone za ljude koji pate.
