U današnjoj političkoj klimi Republike Srpske, performansi koji kritikuju vlast nailaze na oštre reakcije, ali i na interes javnosti. Upravo to se dogodilo 22. maja 2024. godine kada je udruženje Restart Srpska organizovalo satirični performans nazvan “Sahrana Demokratije” na ulicama Banjaluke. Ovaj događaj bio je reakcija na najnovije političke poteze, uključujući usvajanje Zakona o kleveti i predlog Zakona o stranim agentima, koji su izazvali buru u javnosti i među kritičarima vlasti. Performans je imao za cilj da simbolično prikaže kako vlast guši demokratske vrednosti u Republici Srpskoj.
Restart Srpska, poznat po svojoj otvorenoj kritici korumpiranih praksi vladajuće elite, odlučio je da kroz performans pokaže kako se vladajuće strukture ponašaju na način koji bi drugde bio predmet krivičnih kazni. Oni su optužili vlasti da se koriste manipulacijama kao što su masovna korupcija, zapošljavanje u javnim preduzećima u zamenu za političku lojalnost i gušenje kritičkih glasova. Performans je bio reakcija na ove, kako ih Restart naziva, “opasne prakse” vlasti.
Performans je započeo simboličnom povorkom koja je nosila kovčeg, predstavljajući “preminulu demokratiju”. Učesnici su bili obučeni u crno, predstavljajući različite grupe u društvu koje su, prema njima, pogođene gušenjem demokratije, uključujući civilno društvo, mlade, radnike, penzionere i porodice. Kovčeg su ispratili do platoa ispred Narodne skupštine Republike Srpske, gde je održan prigodni govor kojim su se oprostili od demokratije.
Jedan od ključnih delova govora bio je sledeći: “Tužni skupe… Okupili smo se ovde da našu Demokratiju ispratimo u nebeski entitet, gdje će joj biti bolje nego u ovoj našoj Republici Srpskoj… Kako se koja demokratija rodi, nađe se odmah neki diktator koji jedva čeka da je ubije.” Ovaj govor, pun sarkazma, jasno je pokazao ogorčenost učesnika performansa zbog trenutnog stanja u društvu i njihove percepcije vlasti kao autoritarne.
Dok je performans bio zamišljen kao jednostavna satira, stvari su postale ozbiljnije kada se u priču umešala Policija Republike Srpske. Policija, očigledno nezadovoljna skromnim prisustvom javnosti i medija, odlučila je da “produži” performans svojim učešćem. Patrolne jedinice su zaustavile učesnike performansa na njihovom putu nazad, smatrajući da događaj nije završen. Na taj način, Policija Republike Srpske je postala deo nesvesnog “drugog čina” performansa, čime je ironično povećala vidljivost događaja.
Prvi korak koji je policija preduzela bio je ispitivanje prolaznika o tome da li ih performans “uznemirava”. Policija je anketirala prolaznike pitanjima poput: “Uznemirava li vas ovo što rade ovi strani plaćenici ili ste i vi izdajnik Republike Srpske?” Nakon toga, četiri glavna učesnika performansa, nosači kovčega, dobili su prekršajne prijave. Ove kazne su bile sarkastično označene kao “prigodne nagrade”, a iznos prekršajnih prijava bi, kako se ističe, bio dovoljan za kartu za koncert Rammsteina u Beogradu.
Da bi performans postao još bizarniji, policija je odlučila da zapleni kovčeg i pozove lokalnu pogrebnu službu da ga odnese. Ovaj potez izazvao je dodatno interesovanje javnosti i medija, ali i izazvao osećaj apsurda među učesnicima i posmatračima performansa. Ova neočekivana akcija policije dala je performansu dodatni sloj simbolike, sugerišući da vlast nije samo posmatrač, već aktivni učesnik u “sahrani demokratije”.
Kao u nekom holivudskom filmu, kraj performansa ostao je nedorečen. Nije bilo jasno da li je policija zaista sahranila “demokratiju” na lokalnom groblju ili je preminula poslana na autopsiju. Spekulacije su bile brojne: da li je demokratiju ubila vladajuća partija uz pomoć lažnog Visokog predstavnika ili pak opozicija u saradnji sa stranim agentima? Sve to dodalo je elemente drame i misterije čitavom događaju.
Zaključak koji se može izvući iz ovog događaja jeste da je satira moćan alat za izražavanje političkog nezadovoljstva, ali u kontekstu Republike Srpske, čak i takvi performansi izazivaju ozbiljne reakcije vlasti. Performans “Sahrana demokratije” postao je mnogo više od obične kritike – pretvorio se u stvarni prikaz napetosti između vlasti i kritičara, uz ironičnu ulogu policije koja je, svesno ili nesvesno, dala dodatni pečat ovom događaju.
