Prenosi se da je Abdullah ibn Mubarek krenuo na hadž. Kada je stigao u Kufu, ugledao je ženu kako čisti patku. Abdullah je odmah pomislio da je patka uginula, pa je upitao ženu o tome. Ona mu je odgovorila:
- Da, pronašla sam je mrtvu i želim je pripremiti za večeru za sebe i svoju djecu.
Abdullah joj je na to rekao:
- Allah je zabranio konzumaciju uginulih životinja!
Žena mu je tada objasnila svoju situaciju:
- Već tri dana moja djeca i ja nismo imali ništa za jelo. Nisam imala drugog izbora.
Dirnut njenom pričom, Abdullah je odlučio pomoći. Povukao je svoju devu koja je bila natovarena hranom, odjećom i drugim potrebnim stvarima, i otišao do kuće te žene. Tamo joj je rekao:
- Uzmi ovu devu i sve što je na njoj. Vama je potrebnija nego meni!
Nakon toga, Abdullah ibn Mubarek se vratio kući, odustajući od hadža te godine. Zbog nedostatka deve, put do njegove kuće trajao je dugo, ali je stigao baš kada su i hadžije stizale iz Mekke. Ljudi koji su dočekivali hadžije počeli su i njemu čestitati na obavljenom hadžu, ali on im je rekao:
- Ove godine nisam išao na hadž!
Jedan od hadžija ga je začuđeno upitao:
- Subhanallah! Zar mi nisi u Mekki čuvao stvari dok sam ja išao na određeno mjesto?
Drugi hadžija je dodao:
- Zar mi nisi dao vode na onom mjestu?
Treći je rekao:
- Zar nisi sa mnom kupovao tu i tu robu?
Abdullah im je zbunjeno odgovorio:
- Ne znam o čemu govorite!
Te noći Abdullah je usnio san u kojem mu je čovjek rekao:
- O Abdullah! Allah je primio tvoju sadaku i poslao meleka u tvom liku da za tebe obavi hadž. Dao si sadaku iskreno, tražeći Allahovo zadovoljstvo i nagradu od Njega, a ne ovosvjetske nagrade i uživanja.
Abdullah ibn Mubarek je bio dirnut snom i zahvalio Allahu na milosti. Shvatio je da su njegova djela, iako možda nevidljiva ljudima, bila prepoznata i nagrađena od strane Allaha. Njegova iskrena namjera da pomogne ženi i njenoj djeci bila je vrednija od obavljanja hadža, a Allah je nagradio njegovu nesebičnost i dobrotu na najbolji mogući način.
