Ja živim u porodici koju čine babo, majka, brat i sestra. Babo je najstariji i svaki dan ide na posao. Majka ne ide na posao, ona radi po kući. Kuha ručak, loži vatru, hrani seku i mjenja joj pelene. Ja idem u školu, a mlađi brat ne ide nego se kad je vako hladno ko sad, po čitav dan kliže majki po živcima. On je još mali i ne shvata da ne može vani kada je hladno. Ja idem u školu i moram se u školi fino ponašat da ne rekne učiteljica da me majka nije fino odgojila, a moram i dobro učiti da bi kad odrastem ko babo mogo imati dobar posao i zaraditi dovoljno para da mogu djeci kupiti šta žele. Trebam biti dobar s drugovima i drugaricama jer su prijatelji važni u životu.
Moj babo i mama imaju prijatelje i oni nam nekad dođu na sijelo i donesu nešto slatko za mene i brata. Nekad neko od njih donese i neku igračku, ali mi ih većinu kupi babo. Jednom sam ja i babo šetali gradom i ja sam u izlogu vidio jednu finu igračku.
-Kako bi ja, babo, volio da imaš para pa da mi kupiš onu igračku iz izloga!, rekao sam babi jer nam je jednom i meni i bratu i mami rekao da moramo svoje želje izgovarati jer on ne zna naše misli. nBabo je pitao koju igračku želim i ja sam mu je pokazao u izlogu. Bila je puno para jer je babo izrogačio oči i nabrao čelo. Ja sam se rastužio jer sam znao da mi je ne može kupit.
Tad me pomilovao po glavi, poljubio u čelo i rekao mi: -Babo, sine, sad nema para da ti kupi ovu igračku, ali ima neko ko puno voli djecu i može im ispuniti sve fine želje. Samo trebaš da ga zamoliš. Ja sam se obradovao i odmah pito babu možemo li otić kod njega da ga zamolim da mi da para da kupim igračku. Babo me na to opet sa smješkom pomilovao po glavi i pokazao na džamiju. -Sad ćemo sine otić na podne u džamiju, kad klanjamo i kad hodža počne učiti dovu i ti digni ruke Bogu i traži da ti da babi para za igračku.
-Hoće li odmah? pitao sma ga.
-Ne znam, ako Bog da, trebaš biti dobar, fino se ponašat, jer Bog prije da dobroj djeci ali prvo moraš tražiti.
-Znam, rekao si da sve želje treba govoriti.
-Tako je sine. Samo kad tražiš od Boga ne moraš glasno, možeš i u sebi, on čuje i u sebi kad tražiš.
I ja sam tražio od Boga da mom babi da para da mi kupi igračku. Nakon namaza sam gledao u babu a on mi je rekao da se strpim.
Ja sam kasnije zaboravio na svoju želju al babo je nakon nekoliko dana došao s posla i u ruci donio onu igračku. Razgoračio sam oči od sreće i ljubio babu. Mama ga je pogledala ko što mene gleda kad uradim nešto što nije dobro i spomenula neki tepih a on joj je rekao, biće ako Bog da i za to, naplatio sam nešto što sam mislio da neću nikad i mislim da je ovo njegova nafaka. Kasnije su njih dvoje veselo pili kafu a ja sam se s bratom igrao u hodniku.
Kad nam je nakon toga crkla veš mašina i kad je mama rekla babi da će morat negdje pozajmit jer se toliko veša ne može oprat na ruke ja sam čim sam čuo ezan otišo u džamiju i tražio od Boga da mom babi da para da kupi veš-mašinu. Mislio sam da će opet trebat nekoliko dana ali Bog je babi dao pare odmah jer su nam idućeg jutra radnici s kombijem dotjerali veš mašinu ispred našu zgradu i pitali gdje stanuje moj babo da je iznesu. Kasnije sam tražio od Boga puno stvari, pley stejšn, kopačke i da se sviđam Naidi iz prvog C, ali mi te želje Bog nije ispunio jer, kako mi je rekao babo, Bog ispunja samo dobre želje. A ja sam kasnije kad je Naida nakon dva dana rekla da joj Orhan više nije simpatija shvatio da je bolje što mi nije ispunio želju jer bi tako i mene ostavila čim joj ne bi mogao kupiti dvojni C na velikom odmoru. 
Kad dođe Nova godina neki moji prijatelji iz razreda imaju novogodišnje želje i pišu Deda Mrazu da im ih ispuni. Ja ne pišem jer mi je babo rekao da Deda Mraz opet mora tražiti od Boga, a kako ja to znam i mogu i sam tražiti od Boga nije dobro da zahmetim čojeka. Pogotovo što mi je mama rekla da od svih u kući meni Bog najbolje ispunja želje. Jednom me čak zamolila da i njenu želju za novom peglom tražim pa sam tražio i kad sam navečer rekao babi šta sam taj dan tražio od Boga on se veselo nasmijao a mama je pocrvenila i otišla u kuhinju. Za nekoliko dana mama je peglala s novom peglom.”
Esad Bajić n-um
