Najprije ćemo spomenuti hadis o Džessasi, zabilježen u Muslimovom Sahihu od Fatime bint Kajs, r.a. Ona kazuje: “Čula sam kako glasnik Poslanika, s.a.v.s., poziva na zajednički namaz. Otišla sam u džamiju i klanjala sa Allahovim Poslanikom, s.a.v.s., a bila sam u prvom safu žena. Kada je Poslanik završio namaz, seo je na mimber nasmejan i rekao: ‘Neka svako ostane na svom mestu.’ Zatim je nastavio: ‘Znate li zašto sam vas okupio?’ ‘Allah i Njegov Poslanik to najbolje znaju,’ odgovorili su prisutni. On je rekao: ‘Tako mi Allaha, nisam vas okupio zbog želje ili straha, već da vam ispričam nešto što mi je rekao Temim ed-Dari. On je bio hrišćanin, došao je, dao prisegu i primio islam. Ispričao mi je nešto što je u skladu s onim o čemu sam vam već govorio o Mesihu Dedžalu.
Temim mi je ispričao da je sa trideset ljudi iz plemena Lahm i Džuzam bio na moru kada su ih mesec dana talasi bacali unaokolo. Na kraju su pred akšam pristali uz obalu jednog ostrva, ukrcali se u čamce i iskrcali se. Na ostrvu su sreli kosmatu životinju s toliko dlake da nisu mogli razaznati njen prednji i zadnji deo. Upitali su je: ‘Šta si ti?’ ‘Ja sam Džessasa,’ odgovorila je. ‘A šta je to Džessasa?’ upitali su. ‘Idite do onog čoveka u samostanu, on vas čeka,’ rekla je. Iz straha da je šejtan, brzo su se uputili ka samostanu. Tamo su zatekli najkrupnijeg čoveka kojeg su ikad videli, vezanog lancima. Pitali su ga: ‘Ko si ti?’ ‘Vi već naslućujete ko sam, ali mi recite ko ste vi?’ ‘Mi smo Arapi,’ rekli su i ispričali svoju priču o brodolomu i dolasku na ostrvo. Rekli su mu i o životinji koja ih je uputila na njega.
On je potom pitao o palmama u Bejsanu, da li rađaju. ‘Da, rađaju,’ rekli su. ‘Uskoro neće,’ odgovorio je. Pitao je o Taberijskom jezeru, da li ima vode. ‘Da, ima puno vode,’ rekli su. ‘Njegova voda će uskoro presušiti,’ rekao je. Pitao je o vrelu Zugar, ima li vode i koriste li je ljudi za zalivanje. ‘Da, ima puno vode i koriste je,’ odgovorili su. Potom je pitao o Poslaniku: ‘Šta je učinio?’ ‘Napustio je Mekku i nastanio se u Jesribu.’ ‘Jesu li se Arapi borili protiv njega?’ ‘Jesu.’ ‘Šta je učinio s njima?’ ‘Pobedio ih je i oni su mu se pokorili.’ ‘To se već dogodilo!’ rekao je. ‘Da, dogodilo se,’ rekli su. ‘Za njih će biti dobro ako mu se pokore,’ rekao je.
Potom je rekao: ‘Ja sam Mesih. Uskoro će mi biti dozvoljeno da izađem. Putovaću po zemlji i za četrdeset dana obići ću sva naselja osim Mekke i Tajibe (Medine). U te gradove mi je zabranjen ulazak. Na svakom prilazu će biti meleki koji će ih čuvati.’ Poslanik, s.a.v.s., tada udari svojim štapom o mimber i reče: ‘Ovo je Tajiba, ovo je Tajiba (tj. Medina). Jesam li vam o tome govorio?’ ‘Jesi,’ odgovorili su. Poslanik, s.a.v.s., reče: ‘Drago mi je što se Temimova priča slaže s onim što sam vam govorio o njemu i o Mekki i Medini. On je u Šamskom, ili u Jemenskom moru. Ne, ipak je od istoka!’ i pokazao rukom prema istoku.”
Fatima reče: “Ovo sam zapamtila od Allahovog Poslanika, s.a.v.s.”
Dedžalovo mesto zatvora je na istoku, u oblasti Horosana, na granici između Rusije i Irana. Muhammed, s.a.v.s., kaže: “Dedžal će se pojaviti u zemlji na istoku koju zovu Horosan.” U drugom hadisu kaže: “Dedžala će slediti sedamdeset hiljada Jevreja iz Isfahana, zaogrnutih u ogrtače.”
Hadis o Džessasi je jasan i ne treba mu komentar, ali iz njega možemo izvući određene zaključke:
- Dedžal trenutno postoji, živ je još od vremena Poslanika, s.a.v.s., zatvoren i čvrsto vezan.
- Njegovo mesto nije dostupno i ne može se osloboditi pre određenog roka koji je Allah odredio.
- Njegovom izlasku će prethoditi određeni predznaci, poput isušivanja Taberijskog jezera i prestanka rađanja palmi u Bejsanu.
- Mekka i Medina su dva mesta u koja Dedžalu neće biti dozvoljen ulazak, kao i Kuds.
- Susret s Dedžalom je razlog prelaska na islam Temima ed-Darimija, r.a.
Allah je odredio da Dedžalovo oslobađanje bude znak blizine kraja sveta, s preciznim razlozima i predznacima.
