Bivši švedski premijer i nekadašnji visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, Carl Bildt, nedavno je na društvenoj mreži X iznio ozbiljnu zabrinutost u vezi sa aktuelnim međunarodnim pregovorima o Ukrajini. On je postavio provokativno pitanje koje se odnosi na istorijske događaje iz 1938. godine: „Idemo li prema Minhenu 2.0?“ Ova referenca na Minhenski sporazum ukazuje na strah da bi današnja Evropa mogla ponoviti greške iz prošlosti, što bi moglo imati katastrofalne posledice po sigurnost i stabilnost kontinenta.
Bildt je podsetio na događaj iz septembra 1938. godine, kada su Velika Britanija i Francuska, bez prisustva predstavnika Čehoslovačke, prisilile tu zemlju da preda teritoriju Sudeta Adolfu Hitleru. Ovaj dogovor, poznat kao Minhenski sporazum, formalno je potpisan 30. septembra 1938. godine između Nemačke, Italije, Velike Britanije i Francuske, i predstavljao je ustupak nacističkoj Nemačkoj u pokušaju da se održi „mir“. Međutim, posledice tog dogovora bile su daleko od mira.
Ukratko, Bildt je podsetio da je, nakon predaje Sudeta, Čehoslovačka brzo vojno i politički oslabila. Time je izgubila ključne prirodne odbrambene granice i veliki deo svoje vojne industrije, što ju je učinilo ranjivom. Narednih meseci, u martu 1939. godine, Hitler je okupirao ostatak Češke, dok je Slovačka postala formalno nezavisna, ali je u stvarnosti funkcionisala kao satelit nacističke Nemačke. Sve to je na kraju dovelo do izbijanja Drugog svetskog rata, koji je promenio sudbinu Evrope i sveta.
U svom postu na X-u, Bildt je istakao:
-
„Idemo li prema Minhenu 2.0?“
-
Prizvao je na pamet kako su Velika Britanija i Francuska 1938. godine primorale Čehoslovačku da preda ključnu teritoriju Hitleru.
-
Naglasio je da je rezultat bio nestanak Čehoslovačke u roku od nekoliko meseci i početak sveopšteg rata u Evropi ubrzo zatim.
Ovim upozorenjem Bildt ukazuje na rizike da današnja međunarodna zajednica, u pokušaju da izbegne sukobe, može ponovo napraviti ustupke agresivnim snagama koje prete evropskoj stabilnosti. Njegova poruka implicira da bi popuštanje pod pritiscima i pregovori koji ne uzimaju u obzir suverenitet i prava država mogli dovesti do nove velike krize.
Da bismo jasno sagledali značaj ove teme, važno je razumeti ključne aspekte Minhenskog sporazuma i njegovih posledica:
-
Minhenski sporazum potpisan je bez prisustva Čehoslovačke, što je simbolizovalo ignorisanje prava te države na samoodređenje.
-
Ugovorom su Sudeti, oblast bogata prirodnim i vojno-strateškim resursima, prepušteni Nemačkoj.
-
Ova teritorijalna ustupka je drastično oslabila vojnu moć Čehoslovačke i dovela do njenog brzog pada.
-
Sledeće godine usledila je potpuna okupacija Češke i stvaranje marionetske Slovačke pod nemačkom kontrolom.
-
Ovaj sporazum je bio direktni povod za početak Drugog svetskog rata.
Bildtovo pitanje o tome da li se približavamo Minhenu 2.0 predstavlja opomenu da se istorija može ponoviti ukoliko se ne uči iz grešaka. Sličnosti sa današnjom situacijom na istoku Evrope, posebno u vezi sa Ukrajinom i pritiscima međunarodne zajednice da popusti Rusiji, izazivaju opravdanu zabrinutost.
U zaključku, upozorenje Carla Bildta treba shvatiti kao poziv na oprez i promišljenost u diplomatskim odnosima. Istorijski primer Minhenskog sporazuma jasno pokazuje da popuštanje agresivnim silama, bez zaštite prava suverenih država, može dovesti do nesagledivih posledica po mir i stabilnost. Stoga, evropski lideri i međunarodna zajednica trebaju delovati sa odlučnošću i jasnoćom, kako bi sprečili scenario koji bi mogao ponoviti tragediju iz 1938. godine.
Ovaj poziv na odgovornost podseća nas koliko je važno čuvati suverenitet, pravdu i mir, i ne dozvoliti da se istorija ponovi u negativnom obliku.
