Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske, nedavno je iznio svoje stavove o aktuelnim dešavanjima vezanim za Dejtonski mirovni sporazum i poruke koje su stigle iz Sjedinjenih Američkih Država povodom obeležavanja 30 godina od potpisivanja tog sporazuma. On je jasno istakao da je suština Dejtona obezbeđivanje prava tri konstitutivna naroda i da je na toj osnovi moguće razgovarati o budućnosti Bosne i Hercegovine, ali samo ako se poštuje pravni okvir koji proizlazi iz Dejtonskog sporazuma.
Dodik je tokom obraćanja ukazao na važnost poštovanja izvornog teksta Dejtona, uz eventualne male modifikacije koje bi bile prihvatljive za sve strane. Posebno je naglasio da suprotstavljanje i dalje postojanje nametnutih odluka visokog predstavnika Christiana Schmidta predstavlja prepreku za svaku vrstu dijaloga. Kako je rekao, Republika Srpska ne može prihvatiti nametnute odluke koje nisu u skladu sa Dejtonom i da će njeni predstavnici uvek braniti interese entiteta u skladu sa ustavnim obavezama.
Poseban akcenat Dodik stavlja na promenu politike SAD-a, koju vidi kao znak ohrabrenja. Zamjenik državnog sekretara SAD je, prema njegovim rečima, jasno poručio da se ne sme ništa nametati, bez obzira na to koliko to nekima u Federaciji BiH delovalo nelogično ili neprihvatljivo. Ova izjava, smatra Dodik, ukazuje na novu američku politiku koja se mora prilagoditi aktuelnim uslovima u regionu.
Dodik dalje navodi da je važno staviti na dnevni red sve nametnute odluke od vremena potpisivanja Dejtona pa do danas i da se one moraju detaljno preispitati. Ne misli pritom da sve treba automatski ukinuti, već da je neophodno prilagođavanje tim odlukama kako bi se osigurao stabilan i pravedan okvir za budućnost Bosne i Hercegovine.
Kao ključne tačke njegove poruke možemo izdvojiti:
-
Obaveza poštovanja prava tri konstitutivna naroda, što je temelj Dejtonskog sporazuma.
-
Potreba da se razgovara i pregovara bez prisile i nametnutih odluka.
-
Izričito odbacivanje aktuelnih nametnutih odluka Christiana Schmidta kao prepreke za dijalog.
-
Priznavanje da je Republika Srpska usvojila Dejtonski mirovni sporazum u svom parlamentu, uključujući verifikaciju granica između entiteta.
-
Kritika prema onima koji, kako navodi, žele da menjaju Dejton i optužuju RS da ruši mirovni sporazum.
Dodik je jasno stavio do znanja da njegova politika ostaje dosledna i nepromenjena u cilju zaštite interesa Republike Srpske i da neće učestvovati u razgovorima koji podrazumevaju prihvatanje nametnutih odluka bez legitimiteta i saglasnosti svih strana. Takođe je poručio da su razgovori neophodni i da treba postaviti vremenska ograničenja za njih, kako bi se proverilo da li je moguće opstati u BiH bez nametanja rešenja spolja.
Ove izjave predstavljaju jasan signal da će se Republika Srpska i njeni predstavnici držati okvira Dejtona kao osnovnog pravnog i političkog dokumenta, dok istovremeno neće prihvatiti bilo kakve pokušaje promene tog okvira bez dogovora.
Ukratko, Dodikova poruka sa panela održanih u Daytonu može se sumirati u nekoliko ključnih stavki:
-
Dejtonski sporazum ostaje temelj Bosne i Hercegovine.
-
Potrebno je poštovati prava tri konstitutivna naroda.
-
Ne sme biti nametanja odluka, posebno onih koje nisu dogovorene unutar BiH.
-
Republika Srpska je spremna za dijalog, ali ne po uslovima koji ugrožavaju njen status.
-
Neophodno je preispitati sve dosadašnje nametnute odluke u cilju uspostavljanja stabilnog sistema.
Zaključno, Dodik ističe da je budućnost BiH moguća samo ako se vrati pravi pravni poredak na bazi izvornog Dejtonskog sporazuma, a sve ostalo smatra nedopustivim. Ovaj stav jasno ukazuje na duboke podele u zemlji, ali i na neophodnost kompromisa i otvorene komunikacije ukoliko se želi postići trajno rešenje koje će zadovoljiti sve strane i osigurati mir i stabilnost u regionu.
U svetlu svega izrečenog, jasno je da se pred Bosnom i Hercegovinom nalazi složen i izazovan put. Stabilnost i napredak moguće su samo kroz iskren dijalog i poštovanje pravnog okvira koji garantuje jednakost i prava svih naroda. Bez obzira na različite političke interese, neophodno je da svi akteri shvate da dugoročno rešenje ne može biti nametnuto spolja, već da mora proisteći iz konsenzusa unutar zemlje. Samo takav pristup može otvoriti vrata ka boljoj budućnosti, integracijama u Evropsku uniju i trajnom miru za sve njene građane.
