Pitanje:
Da li je ženi dozvoljeno da izvrši abortus ako je zatrudnela neplanirano?
Odgovor:
Pitanje abortusa u islamu je kompleksno i zavisi od specifičnih okolnosti. U osnovi, postoji razlika između trajne i privremene upotrebe sredstava za sprečavanje trudnoće:
- Trajno sprečavanje začeća: Ova vrsta sprečavanja trudnoće nije dozvoljena, jer sprečava dolazak novog potomstva, što je u suprotnosti sa jednim od ciljeva šerijata, a to je širenje islamskog ummeta. Takođe, nije dozvoljeno jer žena ne može sa sigurnošću znati da će deca koju već ima ostati živa, pa bi mogla ostati bez potomstva.
- Privremeno sprečavanje začeća: Dozvoljeno je privremeno sprečavanje začeća, na primer, ako žena često ostaje trudna i trudnoća je previše opterećuje, pa želi planirati trudnoće svakih nekoliko godina. Ovo je dozvoljeno uz saglasnost muža i pod uslovom da nema štetnih posledica po zdravlje žene. Postoje dokazi da su ashabi u vreme Poslanika, alejhis-selam, praktikovali prekid snošaja kako bi izbegli trudnoću, i to im nije bilo zabranjeno.
Upotreba sredstava za izazivanje pobačaja može imati različite namere:
- Izazivanje pobačaja s namerom da se izgubi plod: Ako se pobačaj vrši nakon što je plod oživeo (oživljavanje se smatra nakon 120 dana trudnoće), ovo je strogo zabranjeno (haram), jer je to bespravno ubistvo, što je zabranjeno Kur’anom, sunnetom i konsenzusom muslimana. Ako se pobačaj vrši pre nego što plod oživi, učenjaci su podeljeni u mišljenju. Neki dozvoljavaju pobačaj ako plod nije napunio 40 dana, dok drugi smatraju da je dozvoljeno samo ako plod nije poprimio ljudske konture. Ipak, ispravnije je da je pobačaj zabranjen osim u slučajevima nužde, kao što je ozbiljna bolest majke koja onemogućava da nosi plod. Ako su se već oblikovale konture ljudskog tela, pobačaj je strogo zabranjen.
- Odstranjivanje ploda bez namere gubitka ploda: Ovo se odnosi na slučajeve kada se plod odstranjuje na kraju trudnoće, blizu termina porođaja. Ovo je dozvoljeno pod uslovom da ne nanosi štetu ni majci ni detetu i da nije potrebna operacija. Postoje četiri stanja koja zahtevaju operaciju:
a) Ako su majka i dete živi: Operacija je dozvoljena samo u nuždi, kada je porođaj težak i operacija je neophodna za spas oba života.
b) Ako su majka i dete mrtvi: Operacija nije dozvoljena jer nema koristi.
c) Ako je majka živa, a dete mrtvo: Operacija je dozvoljena kako bi se dete odstranilo, osim ako postoji opasnost po majku.
d) Ako je majka mrtva, a dete živo: Operacija je dozvoljena ako postoji nada za detetov život. Ako nema nade za preživljavanje, operacija nije dozvoljena.
U zaključku, islam strogo zabranjuje abortus nakon što je plod oživeo, osim u slučajevima gde je majčin život ozbiljno ugrožen. Pre 120 dana trudnoće, pobačaj je dozvoljen samo u izuzetnim situacijama, ali je uvek preporučljivo konsultovati se s učenim osobama u konkretnom slučaju. A Allah najbolje zna.
