Izašao sam na hadždž sa agencijom za hadždž. Bili smo u Medini i tu sam sreo jednog čovjeka iz Saide (Egipat) i čim me je vidio uzeo me je u zagrljaj. Imao je brkove, brada mu je bila obrijana, a vidjelo se na njemu da je dobar insan. Ostali smo u Medini pet dana, jako lijepi dani. Ovaj čovjek je u torbi donio nargilu sa okusom badema i meda. Allahovom dobrotom, kroz dane u Medini sam mu rekao da se treba prekinuti konzumirati taj haram i da se treba pokajati za to. Razbio je aparat za pušenje nargile, a zatim bacio to u smeće.
Rekao sam mu da bradu više ne brije, a makazama je skratio brkove. Allah ga je počastio pa je se popravio u danima Medine, a zatim smo otišli u Mekku. Obično u Medini budemo od prvog do četvrtog, a u Mekki od četvrtog do sedmog. Među prijateljima je obavio hadždž i s nama je išao tokom svih obreda hadždža. Trebali smo se vratiti na Minu, da uđemo u šator na Mini kako bi odjeću promjenili i okupali se, kako bi otišli u Mekku učiniti tavaf i s’aj a mi u ihramima. Amidža nemoj brijati bradu, rekoh. Dobro je, razumio sam, naslušao sam te se, ovaj put ćeš ti mene slušati, odgovori on.
Tavaf i s’aj smo učinili u ihramima, pa kada smo završili sa tavafom i s’ajom reče mi: “Duša mi nešto želi uraditi, hoćeš li me pustiti?” “Pustit ću te”, rekoh. “Želim klanjati u Hidžru Ismaila”, reče. Rekoh: “Amidža dragi, umiremo od gužve. Hajmo mi, da stignemo na Minu.” A on meni reče: “Duša mi želi klanjati dva rekata u Hidžru pa mi pomozi.” Rekao sam da se na Allaha oslonjamo. Progurali smo se kroz gužvu i ušli u Hidžr, klanjao je dva rekata i umro na sedždi. Učinio je sedždu i odužio, pa mu je duša izašla. Vallahi braćo, ja sam povisio ton u Hidžru govoreći: “Gospodaru, a ja, šta je sa mnom? A ja!? I ja ovo želim!”
Nafaka, nafake i odredbe. Nikad ne znaš ko je bolji od tebe.
Sa predavanja šejha Muhammada Husseina Yaquba
Za N-um.com pripremio Namik G.
