Situacija u vezi sa višemilionskim dugom RiTE “Ugljevik” prema slovenačkoj kompaniji “Elektrogospodarstvo Slovenije” izazvala je ozbiljnu zabrinutost u institucijama Republike Srpske, budući da se bliži krajnji rok za postizanje dogovora – 31. maj. Ukoliko do tada ne bude pronađeno prihvatljivo rješenje o isplati kamata, Slovenci bi mogli pokrenuti arbitražni postupak u Washingtonu, što bi, prema riječima Luke Petrovića, v.d. direktora Elektroprivrede Republike Srpske (ERS), moglo imati izuzetno štetne posljedice po cjelokupan energetski sektor entiteta.
Ovaj slučaj se vuče godinama unazad. Naime, arbitražnom presudom suda u Beogradu, RiTE “Ugljevik” je obavezana da Slovencima isplati 67 miliona eura zbog neisporučene električne energije u periodu od 2011. do početka 2022. godine. Uz to, presuda uključuje i obavezu isporuke trećine proizvedene struje sve dok termoelektrana nastavlja sa radom. Iako je osnovni dug već prihvaćen i riješen planom otplate, ostaje neriješeno pitanje kamata, koje se takođe kreće u iznosu od oko 67 miliona eura.
Pored navedenog, RiTE ima i dodatnu obavezu: isplatu još 62 miliona eura za neisporučenu električnu energiju za period od 2022. do januara 2024. godine. Ova sredstva će, prema dogovoru, djelimično snositi Vlada Republike Srpske, a djelimično matično preduzeće. Petrović je objasnio da će iz budžeta Vlade biti isplaćeno 67 miliona eura, dok će matična kompanija preuzeti preostali dio obaveza.
Ipak, najkompleksniji i najosjetljiviji segment cijelog slučaja odnosi se upravo na kamate, koje su predmet potencijalne arbitraže pred Međunarodnim sudom u Washingtonu. Ukoliko se taj dio ne riješi do kraja maja, Slovenci su najavili da će podnijeti zvanični zahtjev za međunarodnu arbitražu, čime bi se otvorila nova pravna i finansijska fronta.
Petrović je ovu situaciju opisao kao izuzetno delikatnu, naglašavajući da iako se 1. juna neće odmah dogoditi nešto drastično, procesi koji bi se tada pokrenuli mogli bi da izazovu dugoročnu štetu po ERS i budžet Republike Srpske. Upozorio je da bi sudski proces u Washingtonu mogao da rezultira još nepovoljnijim ishodom, naročito imajući u vidu da je prethodna arbitraža u Beogradu već izgubljena.
U pokušaju da pronađu izlaz iz trenutne krize, predstavnici ERS-a su nedavno boravili u Sloveniji gdje su iznijeli mogućnost uključivanja “Nove Alumine”, kompanije koja je navodno izrazila interesovanje za otkup duga. Iako još nije postignut konkretan dogovor, ideja je, prema Petroviću, da se kroz eventualni aranžman dođe do konačnog rješenja koje bi eliminisalo sve međusobne sporove između slovenačke kompanije i institucija RS i BiH.
Kao potencijalne koristi od takvog rješenja, Petrović je naveo:
-
Otkazivanje vašingtonske arbitraže;
-
Zatvaranje slučaja iz beogradske arbitraže;
-
Eliminisanje obaveze plaćanja kamata;
-
Trajno uređenje odnosa između RS i Slovenije u vezi sa energetskom saradnjom.
Ipak, istakao je da je ključno da se svaka opcija procijeni na način koji će poboljšati trenutnu poziciju RiTE “Ugljevik” i Elektroprivrede RS, a ne da se situacija dodatno zakomplikuje. Takođe je naglasio da dogovor sa “Novom Aluminom” još ne postoji, već da je izražena spremnost da se razmotri saradnja ukoliko to doprinese boljem ishodu.
Petrović je pozvao i rukovodstvo RiTE “Ugljevik” da najkasnije do 31. maja izađu sa konkretnim prijedlogom za rješenje ovog problema. Vlada RS i matično preduzeće, kako je rekao, već su preuzeli značajan dio tereta, a sada je, kako tvrdi, red na upravu RiTE da preuzme odgovornost. On je podsjetio da su već uloženi avansi kako bi termoelektrana mogla da funkcioniše u tekućoj godini.
Kritički je dodao da više nema smisla konstantno izdvajati velika sredstva za sanaciju grešaka koje su rezultat dugogodišnje neodgovorne politike. Izrazio je i zabrinutost zbog moguće posljedice prefakturisanja troškova građanima, što bi, po njemu, bilo nepravedno prema potrošačima koji nisu učestvovali u stvaranju problema.
U konačnici, čitava situacija reflektuje ozbiljne sistemske slabosti u vođenju energetskog sektora RS, ali i neophodnost da se problemi rješavaju proaktivno, a ne kroz skupe međunarodne procese. Ukoliko se ne pronađe zadovoljavajuće rješenje u roku od svega nekoliko dana, RS bi se mogla naći u novoj fazi međunarodnog spora koji ne samo da bi ugrozio finansijsku stabilnost, već i dodatno narušio njen ugled na međunarodnom planu.
Jasno je da se sadašnja kriza više ne može ignorisati. Odlučne i odgovorne reakcije svih aktera ključ su da se izbjegne scenarij u kojem će građani Republike Srpske snositi posljedice višegodišnjih političkih i poslovnih propusta.
