Tamara Marković, bivši prateći vokal Zdravka Čolića, provela je 16 godina života u neposrednoj blizini ovog velikog muzičara, nastupajući sa njim na brojnim koncertima i prateći ga na putovanjima širom svijeta. Njena priča o saradnji sa Čolom otkriva brojne detalje iz života muzičara i iza scene popularnih nastupa.
Priča o Tamari i njenom dolasku u Čolićev tim počinje u periodu kada je Zdravku Čoliću bilo potrebno novo pojačanje u njegovom bendu. Na preporuku tadašnjeg saksofoniste Neše Petrovića, Tamara je pozvana na audiciju za ulogu pratećeg vokala. Do tada, Tamara je već bila član ženskog vokalnog kvarteta koji je nastao na Trećem kanalu, a zvao se “Trik”, a potom i “The Dive”. U ovom kvartetu, Tamara je uživala, ali je audicija za Čolićev bend bila prilika koja joj je zauvek promenila život.
Od prvih nastupa do stalne saradnje
Tamara se nije istakla samo svojim glasom, već je njena harizma, veselo i energično ponašanje, što je bio važan faktor u izboru. Kako Tamara sama objašnjava, njen uspjeh u bendu nije bio zasnovan samo na pevanju, već i na njenom karakteru, što su članovi benda odmah prepoznali. “Ortakinja” je bila Tamara, osoba koja se uklopila u tim i koja je bila spremna na sve izazove.
Njeni prvi nastupi u Čolićevom bendu bili su u sklopu turneja, a vremenom je postala stalni član tima, zadužena za vokalne dionice. Tokom tih 16 godina, prateći vokali su se menjali, ali Tamara je ostala dosledna, uporna i stalna prisutnost u bendu. Iako su na velikim koncertima nastupali i drugi muzičari, Tamara je najčešće nastupala sa saksofonistom Demonjom i gitaristom Pajom Vučkovićem. Zdravko Čolić je čak govorio da je ona, zajedno s njim, “ostala posljednja i prva”, što simbolizuje njen stalni angažman i predanost.
Započeti rad na turnejama
Prvi zajednički nastup Tamare i Čolina benda odigrao se u junu 1998. godine u Bijeljini, a uvodni koncert bio je ispunjen ne samo entuzijazmom već i neizdržljivom vrućinom. Temperatura u dvorani bila je izuzetno visoka, što je uzbuđenje samo povećalo, a Tamara priznaje da je, usled snažnog uzbuđenja, gotovo zaboravila na tremu. To iskustvo joj je ostalo u dragom sjećanju, ali posebnu emocionalnu vrijednost tome je dala i reakcija njene majke, koja je došla da je podrži. “Takve stvari su dragocijene, naročito kada sa nama više nisu oni koje volimo,” ističe Tamara, dajući do znanja koliko je to za nju značilo.
Iako je njen profesionalni život bio ispunjen nastupima na turnejama, osobna priča o njenom iskustvu sa Zdravkom Čolićem nije samo vezana za profesionalne uspjehe, već i za emotivne trenutke koje je provela u timu sa Čolom i njegovim saradnicima. Tokom tih 16 godina, ona je postala deo Čolićeve porodice na sceni, što je za nju bilo dragoceno iskustvo, kao i prilika da uči i raste kao umjetnica.
Zaključak
Priča Tamare Marković je više od jednostavne muzičke karijere. Kroz njenu priču o saradnji sa Zdravkom Čolićem, možemo videti kako se profesionalna posvećenost i osobna povezanost mogu povezati u kreativnom procesu, čineći svakodnevni rad u bendu mnogo više od običnog posla. Njen glas, ali i njena osobnost, ostavili su značajan trag u Čolićevim nastupima, čineći je nezamjenjivim dijelom tog tima. Tamara, kao umetnica, nije bila samo prateći vokal, već je postala ključni član koji je svojim prisustvom doprinosio zvuku i energiji Čolićeve muzike.
Dalja iskustva i doprinos Tamare Marković
Tokom godina provedenih u timu Zdravka Čolića, Tamara nije bila samo prateći vokal, već je postala ključni element koji je doprinio samom karakteru nastupa. Njena uloga nije se ograničavala samo na pevanje. Kao deo benda, Tamara je razvijala bliske veze sa svim članovima, posebno sa saksofonistom Demonjom i gitaristom Pajom Vučkovićem, sa kojima je često nastupala na manjim koncertima. U mnogim intervjuima, Tamara je isticala važnost harmonije i međusobnog poverenja među muzičarima, što je za nju bilo od esencijalne važnosti za uspeh grupe.
Ono što je Tamara posebno voljela u radu sa Zdravkom Čolićem bilo je njegovo vođstvo i profesionalizam. Kroz sve godine saradnje, Tamara je imala priliku učiti od jednog od najcenjenijih muzičara Balkana. U njenim pričama, Čola se često spominje kao muzičar sa izuzetnim osećajem za scenu i publiku, čime je direktno uticao na energiju koju su prenosili sa scene. Čola je, kako Tamara kaže, bio vođa u svakom smislu, ali je istovremeno davao prostora svakom članu benda da pokaže svoj talenat i doprinos. Ovaj dobar radni odnos omogućio je bendu da traje godinama, uprkos promenama u sastavu i izazovima koji su pratili profesionalni život na turnejama.
Za Tamaru, period sa Čolićem nije bio samo profesionalan; bio je to i period ličnog rasta i emocionalne transformacije. Kroz svoje iskustvo u bendu, ona je učila ne samo o muzici, već i o izdržljivosti i strpljenju. Zdravko Čolić je, kako je Tamara ispričala, često bio izvor inspiracije, ali i snage, pokazujući joj kako se nositi s izazovima koje donosi život na putu, ali i kako ostati veran sebi i svojoj muzici.
Njeno iskustvo u bendu ostavilo je dubok trag na Tamari, čineći njen odnos sa Zdravkom Čolićem jednim od najvažnijih perioda u njenom životu. Iako su se godine prolazile, Tamara i dalje sa ponosom seća svih magičnih trenutaka koje je provela na sceni sa njim, dok je istovremeno nastavljala svoju muzičku karijeru.
