Mustafa je tokom svog života imao tri braka, a svaki od njih nosi posebnu priču i emotivnu dubinu. Njegova životna priča obuhvata bogate odnose, izazove i ljubavne uspone i padove, a sve to oblikovalo je njegov karakter i pogled na svet.
Prvi brak Mustafa je sklopio sa Jasnom, s kojom ima kćerku Nađu. Nađa je danas istoričarka umetnosti, što je profesija koja odražava ljubav prema kulturi i nasleđu. Nakon osam godina zajedničkog života, Mustafa i Jasna su se razveli, ali su ostali povezani kroz svoju kćerku, održavajući prijateljski odnos. Njihova zajednička ljubav prema Nađi ostala je trajni most između njih.
Drugi put Mustafa je stupio u brak sa Snežanom. Njihova ljubav bila je plodonosna jer su dobili dvoje dece: sina Ašu i kćerku Nanu. Aša se uspešno bavi sportom, dok je Nana izgradila zavidnu karijeru u marketingu. Ona trenutno radi kao PR menadžerka za poznati američki kozmetički brend, što govori o njenoj posvećenosti i profesionalnom uspehu. Iako se brak sa Snežanom završio, njihovo dvoje dece ostaje najlepši trag njihove ljubavi.
Treći i poslednji brak bio je sa Slavicom Radović, talentovanom kostimografkinjom i scenografkinjom. Mustafa i Slavica venčali su se 25. aprila 2012. godine, ali njihova zajednička priča bila je ispunjena kako ljubavlju, tako i tragedijom. Slavica je deset godina vodila hrabru borbu sa kancerom dojke, ali je, nažalost, preminula 7. juna 2012. godine u Ljubljani. Mustafa je ovu tragediju teško podneo, jer su zajedno proveli 15 godina ispunjenih ljubavlju i međusobnom podrškom.
U svojim autobiografskim zapisima Mustafa je reflektovao o umetnosti i životu, naglašavajući razlike između njih. “Umetnost življenja i glume vrlo su blizu, ali gluma je bolja, jer na sceni možeš umirati mnogo puta i ostati živ. Nažalost, život je netalentovani glumac,” napisao je. Slavica mu je bila ne samo životna partnerka, već i inspiracija u borbi sa životnim izazovima. Njihova ljubav i povezanost ostali su urezani duboko u njegovom sećanju.
Mustafa je imao otvoren i tolerantan stav prema veri i ljudima različitih uverenja. “Nikada nisam gledao ljude kroz prizmu njihove vere, već koliko su čovečni, pošteni i prijateljski nastrojeni,” često je govorio. Njegovo detinjstvo, koje je proveo između dve bake različitih veroispovesti, značajno je oblikovalo njegov stav. Dok ga je baka iz Bosanskog Novog terala da se moli i klanja, on je kao dete više želeo da se igra i odmara. Nasuprot tome, druga baka ga nije forsirala da praktikuje verske običaje, ali su u njenoj kući slavili i Božić i Uskrs, bez obzira na dedinu muslimansku veru.
Njegova filozofija života bila je oblikovana ovim različitim iskustvima. Mustafa je sebe smatrao agnostikom, a ne ateistom, naglašavajući da veruje, ali odbacuje stroge verske norme koje mu nisu bile bliske. “Ceo život živiš, učiš i odgajaš se, a umreš neodgojen,” govorio je, ističući da je život stalni proces učenja i prilagođavanja prenosi Stil
